Vesti iz zemlje

05.11.2021. 15:44

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Vesna Jevtić, nastavnica i eko aktivistkinja: Kore od voća za zdravije zemljište

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekolo&scaro...

Privatna arhiva

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekološkom projektu “Biram da kompostiram”. 

“U školi u kojoj sam do skoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Umesto što se baca na deponiju, organski otpad može da se kompostira. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu”, kaže ona.

Prednosti kompostiranja, prema njenoj oceni su nebrojene.

“Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravije tlo, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka”, kaže ona. 

Pečurke iz Padinske skele našle kupca preko Amazona

Foto: Pixabay

Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, zbog čega, kako kaže, razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. 

Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program “Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane Nemačke ambasade. U okviru projekta “Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim.

“Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje. Bacanjem organskog otpada na deponiju, gde završava kao samo još jedan izvor štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, kompostiranjem dobijamo hranljivu zemlju koju možemo koristiti za žardinjere, leje, saksije sa cvećem ili bašte”; kaže ona. 

Kompost se pravi od zelenog otpada i smeđeg otpada iz kuće. Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.