Tržište nekretnina u Srbiji, u trećem kvartalu 2025. godine, pokazalo je rast vrednosti od 2,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). S druge strane, broj transakcija u istom periodu smanjen je za 2,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Kako je objavljeno u Izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2025. godine, ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nekretnina u Srbiji iznosila je 1,8 milijardi evra. Ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 30.511.
RGZ u svom izveštaju naglašava da je ovakav rezultat ostvaren u “specifičnim” okolnostima. Kako je objašnjeno, tokom jula 2025. godine došlo je do prekida u radu informacionih sistema Ministarstva pravde, usled čega u određenom periodu nije bilo moguće overiti ugovore o kupoprodaji kod nadležnih organa.
Trendovi na tržištu varirali su od grada do grada. Tako je u trećem kvartalu broj kupoprodajnih ugovora porastao u Nišu (za 2,3 odsto) i Beogradu (0,2). S druge strane, smanjenje je zabeleženo u Novom Sadu (za 9,3 odsto) i u Kragujevcu (20,4).
Gde se kupuje više, a gde manje?
| Grad | Trend |
| Niš | 2,3% |
| Beograd | 0,2% |
| Novi Sad | -9,3% |
| Kragujevac | -20,4% |
Očekivano, najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nekretnina zauzimaju stanovi – 62 odsto vrednosti ukupnih nepokretnosti. Vrednost prodatih stanova u pomenutom periodu bila je 1,1 milijardu evra. Od toga, za stanove u Beogradu izdvojeno je ukupno 577,6 miliona evra.
Potom, za kuće je izdvojeno ukupno 161,6 miliona evra (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 99,4 miliona (pet odsto), poslovne prostore 66 miliona (četiri odsto) i za poljoprivredno zemljište 50,6 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).
Od svih stanova, najskuplje je plaćen jedan površine 284 kvadrata na teritoriji beogradske opštine Savski venac – 1,4 miliona evra. Kada je reč o najskupljem kvadratu stana, on je plaćen 6.818 evra, a pomenuti stan takođe se nalazi na Savskom vencu. Preciznije ovaj stan nalazi se u Beogradu na vodi, koji već godinama unazad drži rekord kada su u pitanju cene nekretnina. U ovoj beogradskoj opštini plaćena je i najskuplja kuća – 1,7 miliona evra. Još jedan rekord u ovoj opštini oborilo je i garažno mesto, koje je plaćeno 50.000 evra.
Najskuplje nekretnine:
| Vrsta nekretnine | Lokacija | Cena |
| Stan | Savski venac | 1,4 miliona evra |
| Kvadrat | Savski venac/Beograd na vodi | 6.818 evra |
| Kuća | Savski venac | 1,7 miliona evra |
| Garažno mesto | Savski venac | 50.000 evra |
Kada je reč o načinu plaćanja, 16 odsto kupljenih nekretnina finansirano je putem kredita. To predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Najveći deo kreditnih sredstava usmeren je na kupovinu stanova – 34,5 odsto. I ovde je primetan rast, jer je u trećem kvartalu 2024, učešće stanova u svim kupovinama koje su finansirane putem kredita, iznosilo 24,5 odsto.
Što se tiče delimično regulisanog tržišta, udeo broja takvih ugovora u odnosu na ukupan broj ugovora o kupoprodaji u padu je sa 13 odsto u trećem kvartalu 2024. na 11 procenata u istom periodu 2025.
Inače, zastupljenost transakcija u okviru delimično regulisanog tržišta značajno je veća (41 odsto) na primarnom tržištu, odnosno kod kupovine tek izgrađenih, nikad korišćenih nekretnina – dakle od investitora.
U Srbiji pod hipotekom 220.000 nekretnina: Čije nepokretnosti vrede više – privrede ili građana?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Srbija evropski sud za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava odbio je predstavke koje su protiv Srbije podnela šestorica muškaraca optuženih u SAD da su preko interneta prevarili investitore za 70 miliona američkih dolara.Srbija je 20...
Odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se Srbija delimično snabdeva gasom kroz zajedničku nabavku sa EU je, po oceni predsednika Skupštine "Udruženja za gas" Vojislava Vuletića, dobra politička izjav...
Evropska investiciona banka (EBRD) saopštila je danas da je u Srbiju tokom 2025. godine investirala više od 800 miliona evra u različite projekte.Tokom prošle godine, EBRD je investirala u rekordnih 42 p...
Prvobitni rok za registraciju i upis vlasništva nad nelegalnim objektima bio je relativno kratak, s obzirom na novogodišnje i božićne praznike, kao i na broj nelegalnih objekata i interesovanje građana, reka...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Koliko vas placaju LOPURDE i NARKODILERI ??? Da pumpate cene !
Najveći doprinos rastu cena su dali tzv. “Krediti za mlade“ kada su mnogi povećali cene i za 50%. Da apsurd bude veći više od 90% tih stanova je prodaoa na području Beograda, Novog Sada i Niša, ali trend naduvavanja cena je zahvatio i sva ostala mesta u Srbiji, iako tamo gotovo ništa nije prodato. Ako je tačan podatak koji je iznet pre par dana na jednoj televiziji da je tim putem realizovano oko 8.000 kupovina, slika je mnogo jasnija. Nesumnjivo je da bi neki od tih 8.000 kupaca kupili stanove i da tih kredita nije bilo, ali je sigurno da mnogi ne bi, tako da bi broj prodatih stanova bio sigurno još manji. Te prenaduvane cene stoje i danas u oglasima iako ih niko ne plaća. Evo na primer u Kruševcu, Kraljevu, Čačku mnogi traže i po 2.000 po kvm za stanove u centru stare po 50 i više godina. Te stanove po tim cenama niko ne kupuje, ali te cene i dalje stoje u oglasima, jer se novi stanovi u centru mogu kupiti za 1.500-1.600 evra po kvm. Dakle ako stvarno hoćete da prodate stan sve što prodate iznad 1.000 evra po kvadratu je super prodaja za kupca, a to pokazuju i podaci RGZ-a. o realizovanim prodajama. (Govorim o cenama za pomenute gradove) . Stvarno ostvarene cene u kupoprodaju su manje za 50% od cena u oglasima. Međutim, te astronomske cene i dalje stoje i oglasima. Sa druge strane dali ste podate o smanjenju prodaje u Kragujevcu za preko 20%, U Novom Sadu za skoro 10% posto. Jedini porast ima Niš za oko 2%, ali to je zato što je povećana tražnja na jugu i istoku Srbije. A ko tamo kupuje mislim da je opštepoznata činjenica. Čak i i Beogradu porast je na nivou statističke greške. Dakle definitivno tražnja je smanjena. to govore svi realni pokazatelji. Broj izdatih građevinski dozvola je drastično smanjen jer investitori zbog smanjene tražnje odustaju od nove gradnje. Prema tome balon je već pukao, samo mi još ne vidimo posledice tog pucanja. Ali one se uvek prvo pojave kroz smanjenje zakupnina, a to je po svim podacima već došlo do drastičnog pada.