Više detalja o novom aranžmanu sa MMF-om tek na jesen

Srbija je, uzimajući prethodni zajam od 2,4 milijarde evra kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), 2022. godine preuzela i obavezu da reformiše pojedine sektore na koje su decenijama upozoravali ekonomisti te finansijske institucije. Kao jedan od razloga za novi aranžman sa MMF-om, srpski ministar finansija Siniša Mali naveo je „produžetak reformi“, ali su detalji novog programa, barem za sada izostali. Predstavnici MMF-a za Novu ekonomiju navode da će konkretni detalji buduće saradnje sa Srbijom biti objavljeni na jessen.

„Prošle nedelje, tokom prolećnih sastanaka MMF-a i Svetske banke, srpske vlasti su izrazile interesovanje za dalji angažman MMF-a, nakon što se aktuelni stend-baj aranžman završi krajem 2024. godine. Rukovodstvo MMF-a je nagovestilo da je spremno da nastavi blisku saradnju sa Srbijom. O tačnim modalitetima budućeg angažovanja biće reči na jesen,“  rekla je Julija Ustjugova, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu.

Srpske vlasti i MMF-a postigli su dogovor o trećem pregledu u okviru aktuelnog stend-baj aranžmana (SBA) u martu ove godine, a sporazum treba da odobri Izvršni odbor. Očekuje se da će ga Izvršni odbor razmotriti u dugoj polovini juna 2024.

Misija, koju je predvodio Donal Mektigan, saopštila je tada da su tim MMF-a i Srbija postigli dogovor na nivou osoblja o zaključivanju treće revizije u okviru SBA.

„Program ostaje na pravom putu sa ispunjenim svim kvantitativnim ciljevima za kraj decembra 2023. godine i svim indikativnim ciljevima za kraj marta 2024. godine, za koje se očekuje da će biti ispunjeni na osnovu dostupnih podataka. Program strukturnih reformi napreduje. Oko 400 miliona evra (316,46 miliona u specijalnim pravima vučenja) biće dostupno nakon sastanka odbora. S obzirom na snažnu akumulaciju (…) fiskalnih rezervi i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, vlasti su izrazile nameru da nastave da tretiraju stend baj kao aranžman iz predostrožnosti,“ navedeno je u izveštaju.

MMF je tada Srbiji prognozirao rast BDP-a od 3,5 odsto u 2024. godini, a 4,5 odsto u 2025. godini, „kako domaća tražnja bude rasla“.

Prema istom izveštaju, finansijska stabilnost je očuvana. Uz solidne prihode i pad podrške energetskim državnim preduzećima, fiskalni deficit se smanjio na 2,2 procenta BDP-a u 2023. godini, a javni dug je pao na ispod 53 procenta BDP-a, naveli su u poslednjem izveštaju ekonomisti MMF-a.