Više kvadrata i manje zelenila: Kakav je „termalni komfor“ Beograda?

Termalna nelagoda prilikom boravka na otvorenom u Beogradu je sve učestalija, kako u jutarnim časovima, tako i u večernjim časovima, a biće još gore. Beograd se trenutno suočava sa dva velika izazova koja dovode u pitanje kvalitet života u budućnosti. Pre svega, Beograd nosi epitet „najvećeg evropskog gradilišta“. Drugi izazov je izmena mikroklime grada pod uticajem klimatskih promena, te nepovoljan termalni komfor, piše Klima 101.

„Centar za eksperimente i urbane studije” (CEUS), stručno udruženje arhitekata i urbanista iz Beograda, navodi da je od 2016. do 2020. godine broj godišnje izgrađenih stanova porastao za 70 odsto, a da je broj godišnje izgrađenih kvadratnih metara visokogradnje porastao za čak 350 odsto.

Najintenzivnije se gradi u teritorijalno najmanjim, centralnim gradskim opštinama: na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu, gde je postojeća gustina izgradnje velika, a gde su zelene površine nedovoljno zastupljene i neravnomerno raspoređene, te je ranjivost na posledice klimatskih promena značajna.

Centalno gradsko područje je izrazito deficitarno zelenilom. Kako se navodi u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen 2019. godine, u prestonici javno zelenilo (bez šuma) čini svega 2,83 odsto ukupne površine grada, što je daleko ispod evropskog proseka.

Uz pomoć indeksa termalnog komfora dobijamo procenu: ne kolika je izmerena temperatura vazduha, već koju temperaturu osećamo

Istraživanja domaćih naučnika pokazuju da se klima Beograda značajno izmenila tokom poslednjih pola veka.

Srednja godišnja temperatura u Beogradu za period 1941.-1990. iznosila je 11,9°C.

Nakon 1990.godine, a posebno nakon 2000-tih beleži se značajan rast ne samo srednje dnevne temperature, već i njene minimalne i maksimalne vrednosti.

Tako je u periodu 1991-2020. srednja godišnja temperatura iznosila 13,2°C.

Kada preklopimo temperaturne trendove i promenu načina korišćenja zemljišta u Beogradu (više betona, manje zelenila), a uz to uzmemo u obzir da se podsredstvom ova dva menjaju i drugi parametri okoline poput vlažnosti vazduha, kao rezultat dobijamo znatno izmenjen termalni komfor.

Termalni komfor je, podsećamo, „stanje uma kojim se izražava (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem“, i u velikoj meri utiče na kvalitet života i javno zdravlje građana.

Kakav je zapravo termalni komfor naše prestonice?

Za ocenu termalnog komfora koriste se različiti indeksi, koji kombinuju više meteoroloških i fizioloških parametara, od kojih je u Evropi jedan od najprimenjivanijih Univerzalni Termalni Klimatski Indeks (UTCI).

On se izražava u ekvivalentnoj temperaturi (u stepenima Celzijusa), a u koju se, pored temperature vazduha, po posebnim metodologijama uključuju podaci kao što su vlažnost vazduha, brzina vetra i Sunčevo zračenje.

Šta kažu podaci za Beograd? Ako sagledamo rezultate indeksa UTCI za period 1991-2020. godine, možemo primetiti ne samo da vrednost indeksa raste, već i da su 4 od 5 godina sa najvišim godišnjim vrednostima ovog indeksa zabeležene u periodu 2015-2020.

Rast vrednosti indeksa znači da je termalna nelagoda prilikom boravka na otvorenom sve učestalija, kako u jutarnim časovima, tako i u večernjim, a naravno podnevnim i popodnevnim, posebno tokom letnjih meseci, kada se i beleže najviše vrednosti. 

Negde već i subjektivno osećamo da je sve manje prijatnih letnjih jutara i večeri, a i sve je više tropskih noći, što potvrđuju i podaci za minimalne dnevne ekvivalentne temperature.

Leta u Beogradu se pokazuju kao najnepovoljnija u pogledu termalne nelagode, posebno u julu i avgustu, gde se poslednjih godina (2015-2020) beleži sve veći broj dana kada kombinacija meteoroloških parametara i uslova lokalne sredine rezultuju najvišim kategorijama termalnog stresa: snažnog, veoma snažnog i ekstremnog toplotnog stresa koji izazivaju najsnažniji fiziološki odgovor, te značajno iscrpljuju naša tela:

Foto: Klima 101/Milica Lukić

U takvim situacijama pojava zdravstvenih rizika je učestalija: osip, grčevi, umor praćen mučninom, vrtoglavica, nagli porast telesne temperature i eventualno najteže stanje toplotni udar, pa i smrt, a posebno među decom, starijim osobama i hroničnim bolesnicima, trudnicama i radnicima koji obavljaju naporne fizičke poslove na otvorenom (poput radnika u građevinarstvu, energetici, rudarstvu).