Više od 100 milijardi evra dugova pod zalogom, najviše u korist banaka

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i cela preduzeća. U prethodnoj godini najviše zaloga u registar APR-a upisano je u korist banaka.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima, piše N1.

Zalogom se naime garantuje da će dug biti plaćen na vreme, a ukoliko se to ne dogodi, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

Među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih, piše portal.

„Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, naveli su u APR-u za portal.

Tako se pretragom Registra založnih prava, može naći zalog nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora za koju je sud pre 14 godina odredio da je vredela nešto više od 20.000 dinara, ali i 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme a koje su vredele 2009. godine 1,2 miliona dinara.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Nekada je, kako se navodi,  reč i o celim preduzećima pod zalogom.

Tako je nedavno, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Šta se dešava kada dužnik ne plati na vreme poveriocu?

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu, dug može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre naveli su da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

Računi skoro 50.000 preduzeća u blokadi, na njima „zarobljeno“ 1,87 milijardi evra