Vladavina prava neophodan preduslov ekonomskog razvoja

Vladavina prava je neophodan preduslov za privlačno poslovno okruženje, a endemska korupcija uništava poverenje građana u institucije i udaljava Srbiju s evropskog puta. Društvo bez vladavine prava će neminovno dovesti do bogaćenje samo jednog sloja društva i daljeg iseljavanja najobrazovanijih, zaključci su panela „Ima li društveno-ekonomskog razvoja bez vladavine prava“.

Sagovornici i uvodničari događaja koji je organizovala Fondacija centar za demokratiju saglasni su da proces izgradnje institucija u Srbiji nedopustivo dugo traje, a da istraživanja ukazuju na jasnu vezu između ljduskih prava i ekonomskog blagostanja.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da Srbija po privrednom rastu zaostaje i u odnosu na države centralne i istočne Evrope (CIE) i na svoj sopstveni potencijal.

„Privreda Srbije u proseku raste 3,5 odsto godišnje, dok su zemlje CIE rasle od 4 do 4,5 odsto u istom periodu. Kada su te države bile na nivou razvijenosti Srbije, rasle su (u proseku) pet odsto godišnje. To znači da Srbija raste dva odsto (godišnje) manje od svog potencijala“, kazao je Petrović.

On je naveo i da privredni rezultati pre korona-krize nisu oslikavali trend, a da ekonomije na nižem stepenu razvijenosti mogu da brže rastu od bogatijih, jer je brže i jeftinije učiti od njih nego inovirati.

„Tri glavna faktora rasta su nivo investicija, kvalitet institucija i obrazovanje. Kada bi došli do institucionalnog nivoa, vladavine prava i kontrole korupcije (koje imaju) temlje CIE, mi bi relativno skromnih 3,5 odsto rasta podigli za jedan procentni poen“, ocenio je Petrović.

Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava što se kvalitet institucija u proteklih nekoliko godina zapravo pogoršava i što se trend iseljavanja u ovom delu Evrop naglo ubrzava od 2006. godine.

„Nivo razvijenosti privrede nije osnovni faktor za iseljavanje, iako to jeste jedan od značajnih faktora… Isto toliko je značajan i kvalitet institucija. Čak i kad bi se dostigla plata od 900 evra do 2025. godine – to ne bi ni usporilo emigracije iz Srbije“, kazao je predsednik Fiskalnog saveta.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić navodi da je u istoriji bilo primera kada dinamični privredni rast nije bio praćen poboljšanja vladavidne prava, ali da su u pitanju bile totalitarne države, nespojive sa sadašnjim uslovima demokratizacije i slobodnog tržišta.

On je ocenio i da bez vladavine prava nije moguće štiti ugovore i odžavati poverenje u finansijski sitem, što se kasnije odražava i na ekonomsku aktivnost, zaposlenost, budžetske prihode…

„Poverenje je ključni deo uspešnog finansijskog sistema, bez kog nema privrednog razvoja. Uzrok svakog ubrzanog rasta u poslednjih 100 godina su investicije, naročito domaće privatne investicije. Srbija ne dostiže nivo od 25 odsto BDP-a koji bi omogućio brz rast. Naš nivo ukupnih investicija je niži, do 18 odsto. Iako imamo relativno dobre rezultate u privlačenju stranih direktnih investicija, domaći privatnici su ti koji bi trebalo da budu glavni pokretač razvoja“, ocenio je Šoškić.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak je dodao da je država „zamenila“ predmet svoje zaštite, i da zbog veće zaštite koju uživaju strani investitori domaći privrednici svoju dobit ulažu van Srbije.

Parametri koje EPuS prati pokazuju da od 2015. godine postoji pad u kvalitetu institucija, a da se to najviše oslikava u stavkama koje se tiču vladavine prava, naveo je Međak.

„Srbija kad je počela pregovore (o pristupanju EU) 2014. godine dobija kvantitativne parametre koliko je napredovala. U političkom kriterijumu, gde je suština vladavine prava, imamo istu ocenu kao 2014. godine, odnosno 2,2… Najveći pad od 2017. do 2020. godine beležimo po svim parametrima sloboda“, rekao je potpredsednik EPuS-a.

On je podsetio da je nedavno doneto autentično tumačenje kojim je sužen broj javnih funkcionera, na Zakon o linijskoj infrastrukturi koji negira stavke Zakona o javnim nabavkama, zbog čega je ocenio da je pravni sistem „suspendovan“.

„Ne znam da li imamo jedinstveni pravni sistem zbog velikog broja izuzetaka koje smo doneli. Svet se nalazi na raskrsnici između liberalnog i neliberalnog. Pitanje je da li ćemo prespavati tu vododelnicu, jer po svim parametrima mi smo sebe izbacili sa strane koja okuplja demokratske države – Nas (Evropa i SAD) više ne smatraju za demokratsku zemlju“, ocenjuje Međak.

Direktorka Biznis info grupe i urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da je priča o uspostavljanju vladavine prave kao preduslova za privredni razvoj „deplasirana“, zbog toga što se sada postavljaju važnija pitanja „koje investicije želete da privučete i kuda i kako Srbiju želite da vodite“.

„Ako želite iz zemalja tradicionalnih partnera, EU i SAD oni će tražiti odgovarajući ambijent i vladavinu prava. Međutim, postoje investitori koji se ovom temom uopšte ne zamaraju, kao kineske investitori. Ako želite da uspostavite sistem sa sopstenim pravilima, gde ne postoji transparentno odlučivanje nego dogovaranje, onda investitor nema potrebu da se žali ili traži vladavinu prava“, izjavila je Stepanvić.

Ona je dodala i da u takvom poslovnom ambijentu isklučena i javnost, koja nema mogućnost da ocenjuje dobrobiti pojedinačnih projekata, ali ni domaći investitori, koji ako uspešno posluju biraju anonimnost i ćutanje na potencijalno loše ekonomske odluke. 

„I Fajnenšl tajms je kritikovao Srbiju što nije naročito izbirljiva, pa je tako privukla investicije niskog kvaliteta i male transparenstnosti… Ni iseljavanje mladih nije elementarna nepogoda, već odraz politike i opredeljena kuda želite da zemlja ide. Ako želite da bude zamlja bogatih, nezavisnih, slobodnih ljudi, vi ćete sve uraditi da pospešite vladavinu prava. Ako morate da platite investitorima da uopšte dođu, možete da očekujete nazadovanje“, zaključila je Stepanović.