Vladimir Đurđević, klimatolog: Promena klime mogla bi da izazove kolaps privrede

Iako profesionalno imam određenu distancu kad gledam brojke u vezi sa klimatskim promenama, postoje momenti kada sam lično veoma zabrinut, rekao je Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u intervjuu za ediciju Klima i Biznis – zašto se isplati poslovati održivo, koja je objavljena u u okviru platforme BeRiskProtected, koju su pokrenuli portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.

Nova ekonomija prenosi deo intervjua sa jednim od naših najvećih stručnjaka u oblasti klimatskih promena.

Mnogi veruju da su klimatske promene deo prirodnog ciklusa planete Zemlje. Da li je to istina, ili je u tome značajna uloga čoveka?

„Naša planeta je tokom duge geološke istorije prolazila kroz različite klimatske faze. U dalekoj prošlosti, Zemlja je bila mnogo toplija, u poslednjih 800.000 godina bilo je osam ledenih i osam međuledenih doba. Međutim, poslednjih nekoliko hiljada godina, od kada postoji savremena civilizacija, nisu se dešavali nikakvi ciklusi – klimu smo iz ravnoteže izbacili mi. Planeta jeste u prošlosti bila i toplija i hladnija, ali se nikada promene nisu dešavale ovom brzinom, i upravo je u toj brzini promena najveća razlika između sadašnjeg doba i prošlosti“, rekao je on.

Poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, međunarodnog tela koje u okviru UN vodi računa o stanju planete, kaže da ne postoji više ni trunka nedoumice da smo mi ti koji utičemo na klimu, rekao je on.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka naučnici su ostavljali mogućnost da to nije baš tako, ali danas takva rezerva ne postoji, ocenio je on. 

Na skali od jedan do deset, ako kažemo da je desetka kraj planete, gde se trenutno nalazimo?

„Ako se pitamo da li ćemo mi kao vrsta nestati, onda nismo blizu desetke – čovek će opstati. Ukoliko pak posmatramo odgovornost i kakve probleme ostavljamo budućim generacijama – onda smo vrlo blizu broja deset“. 

Direktne posledice vidimo već sada ali dugoročno gledano, mnogo veće promene koje su više nego ozbiljna pretnja videće se za oko 200 godina. Generacija koja tada bude živela imaće velike probleme – moraće da uloži ogromna novčana sredstva i napravi značajan tehnološki iskorak kako bi se izborila sa problemima, rekao je profesor Đurđević.

Na osnovu saznanja o klimi od pre više miliona godina i dinamici emisije ugljen-dioksida, za oko 200 godina možemo očekivati da će se istopiti dve trećine Grenlanda, što će za posledicu imati povećanje nivoa okeana za šest do sedam metara, istakao je on.

„Jednostavno, kada je poslednji put na planeti koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi bila jednaka današnjoj, planeta je bila toliko toplija da je na Grenlandu bilo značajno manje leda nego danas. Tako, ako bismo danas zaustavili naše emisije ovog gasa, pitanje je vremena kada će se veći deo Grenlanda istopiti. To je spor proces, ali u ovakvim uslovima nezaustavljiv. Danas već na Severnom polu ima 40 odsto manje leda u odnosu na preindustrijski period. Milionski gradovi na obalama okeana u takvom svetu, gde ‘fali’ dve trećine Grenlanda, neće moći da opstanu“, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, jedan od načina da se ova dugorična pretnja spreči, ako ne smanjimo emisiju ugljen-dioksida, jeste da se on izvlači iz aftmosfere.

„To je tehnološki moguće, ali još uvek ne u velikim tzv. industrijskim razmerama, jer je i dalje izuzetno skupo. Procena je da bi svaku porodicu u SAD izvlačenje ugljen-dioksida koji je sama stvorila u prošlosti koštalo nekoliko stotina hiljada dolara“, rekao je profesor Đurđević.