Vlahović: Priveda Srbije raste brže od privreda evrozone

Privreda Srbije u ovoj godini raste bržim tempom od privreda evrozone, izjavio je danas ekonomista Aleksandar Vlahović i ukazao da samo tako i možemo da se približimo tim privredama.

Vlahović je podsetio da su procene rasta BDP-a Srbije za 2016. korigovane naviše na 2,5 do 2,7 odsto, dok su prognoze za evrozonu i privredu sveta korigovane naniže – sa više od dva odsto na 1,6 odsto. 

Na negativna reagovanja koja su kod nekih političkih stranaka izazvale izjave premijera o nespornoj činjenici da će srpski rast biti veći od rasta BDP Nemačke, Vlahović primećuje da je uvek nezahvalno porediti zemlje koje imaju različit osnov, ali da o tempu rasta i razvoja govore podaci.

„Važno je da Srbija ostvari veći rast od evrozone, jer samo tako možemo i da se priključimo tim privredama“, ističe ovaj ekonomista i dodaje:

„Za to nam je potrebna još veća stopa rasta, od četiri odsto, kao i nastavak fiskalne konsolidacije koji će zaustaviti rast javnog duga i smanjiti deficit opšte države na nivo od 0,5 odsto BDP-a“. 

On je naveo da za Srbiju puno znači i činjenica da ćemo imati rast koji će biti gotovo jedan procentni poen veći od onoga koji je planiran. 

„Umesto prvobitno planiranog rasta BDP-a u 2016. za 1,6 odsto, korekcije govore da će on biti 2,5 odsto a možda i veći“, rekao je Vlahović koji je i predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Donekle, to je utemeljeno i na onome što je realizovano u prvom kvartalu ove godine, ističe ovaj ekonomista, precizirajući da je u prva tri meseca ostvaren rast BDP-a od 3,5 odsto.

„To je značajno veća stopa u odnosu na razvijene zemlje sveta i projekcije koje su radili i Svetska banka i MMF. Prema projekcijama ovih institucija razvijene zemlje rastu po stopi od 1,6 odsto i to je na nivou ukupnog globalnog rasta svetske ekonomije. Taj rast je manji u odnosu na manje razvijene zemlje“, naveo je uz opasku da je ključna zemlja koja vuče rast u svetu Kina, čiji je BDP u ovoj godini, prema procenama u porastu od oko šest odsto.

Rast u Srbiji je direktno posledica snažnog porasta investicija u prethodnoj godini, navodi Vlahović, uz podatak da su i javne i privatne investicije u 2015. za više od 10 odsto veće u odnosu na prethodnu godinu, a strane direktne investicije porasle su za 45 odsto na 1,75 milijardi evra.

„Nivo stranih direktnih investicija koji smo prošle godine dostigli, najveći je u regionu“, rekao je Vlahović.

On je objasnio da je rast BDP-a Srbije vođen i porastom izvoza i lične potrošnje, da  Srbija ima dobru fiskalnu situaciju, još rastu plate i u privatnom sektoru, a u državnom stagniraju.

Pozitivno je i što bi deficit budžeta opšte države umesto 3,5 odsto BDP-a, do kraja godine mogao da bude za jedan procentni poen manji, 2,5 odsto, što isto znači, rekao je, da se mere fiskalne konsolidacije dobro primenjuju.

„Trendovi rasta izvoza i manjeg rasta uvoza govore da možemo očekivati potpunu pokrivenost uvoza izvozom, ako se investicioni zamah nastavi i izvoz nastavi da bude jedan od ključnih pokretača rasta“, rekao je Vlahović.

Niz prepreka postoji, dodaje on, a one su pre svega završetak restrukturiranja javnih preduzeća, završetak privatizacije RTB Bora i ostalih strateški važnih preduzeća.

Vlahović je rekao da je situacija kada je reč o rastu u Srbiji dobra i perspektivna, i poručio da bi trebalo nastaviti fiskalnu konsolidaciju i insistirati na štednji na kojoj se ona i temelji.

Vlahović ukazuje da je potrebno i dalje povećati javne investicije, izvoz, privatnu potrošnju, pa tek onda javnu, što znači, objasnio je, da se mora nastaviti sa štednjom i uz 2017. godini.

On je objasnio da se mora raditi na tome da se smanji udeo penzija u ukupnom BDP-u na 11 odsto, a plata na osam odsto, primetivši da smo sada na dobrom putu da to i ostvarimo.

„Da je putanja kojom idemo dobra potvrđuje i rejting agencija Fič, koja je pre nekoliko dana poboljšala kreditni rejting Srbije sa „B+“ na „BB-„, uz stabilne izglede za dalje unapre]enje kreditnog rejtinga“, konstatovao je.