Vlasnica brenda Roberto Baressi: Sa košulja prešli na medicinske uniforme

U novoj emisiji podkasta „Neću da ćutim“, gošća urednice  Nove ekonomije Biljane Stepanović bila je vlasnica brenda Roberto Baressi, Dragana Milanović. Draganina firma iz Ivanjice proizvodi i prodaje klasične košulje. Na početku pandemije je promenila svoj poslovni model i pregurala prvi udar krize.

Kada je došla pandemija, Milanović kaže da je posao stao, pa je morala da razmišlja kako da prevaziđe ograničenja u radu zbog vanrednog stanja.

Kaže da su u firmi odmah na početku pandemije znali da se klasične, „biznis“ košulje neće mnogo prodavati i da će morati da promene način rada.

Prema njenim rečima, pandemija je ukazala i na neke stvari koje u firmi „nisu bile dobre“.

„Trudili smo se da jako brzo mislimo i da se jako brzo preorijentišemo“, kaže Dragana.

Firma je počela da proizodi zaštitne maske, medicinske uniforme, sve ono što je u tom trenutku ljudima bilo potrebno, a kasnije, kad je došlo proleće i leto, dobro su se prodavale haljine koje su počeli da šiju.

„Da li je to bilo lako, apsolutno nije, ali je to bio naš dobar instinkt“, kaže vlasnica brenda Roberto Baressi.

„TRADICIONALNE“ NEVOLJE PRIVATNIH FIRMI

Dragana je pre nekoliko godina posao nasledila od svog oca i u početku je morala da se suoči sa reorganizacijom firme.

„Ja sam završila Filološki fakultet i imala sa pored sebe roditelje ‘privatnike’, ja sam kod tate u kancelariji odrasla“, objašnjava Dragana.

Kaže da njen otac nije bio za to da ona vodi svoju firmu smatrajući da je to „veliki teret“.

Posao nakon završenog fakulteta nije uspela da nađe, ni posle godinu dana, pa je odlučila da radi u svom preduzeću.

„Većina tih privatnih porodničnih firmi ima tu boljku ‘jedan čovek jednako je sistem‘, što nije dobro. To je super kada imate jako malu firmu, ali kad firma ima više od deset ljudi (ona) ne može da zavisi od jednog čoveka“, smatra Dragana.

Objašnjava da je, čitajući literaturu, gledajući klipove na jutjubu i uopšte istražujući poslovanje, došla do zaključka da joj u poslu reorganizacije firme treba pomoć mentora.

„Meni je zako značila Srpska asocijacija menadžera, jako mi je puno su mi značila poznanstva i to iskustvo“, kaže Dragana, jer joj je omogućila „priliku da upozna puno pametnih ljudi, koji zaista imaju fenomenalne karijere“.

Objašnjava da je preko Srpske asocijacija menadžera uspela da uspostavi kontakt sa svojim sadašnjim mentorom Draganom Filipovićem iz Generali osiguranja.

„Kada sam tražila mentora i razmišljala o tome ko bi mogao da mi bude mentor ja sam želela da to bude osoba koja je prošla kroz više industrija, koja je radila u nekom sistemu gde je morala na puno načina da se snalazi“, kaže Dragana.

Smatra i da spajanjem sa mentorom koji nije dovoljno adekvatan, ne može mnogo toga da se dobije.