Voćari strahuju da će im rod biti slab zbog dugog ledenog talasa

Izvoz srpskih malina stagnira, a mnoge hladnjače još nisu oslobodile magacinski prostor za sledeću berbu. I voćari strahuju da će, zbog dugog ledenog talasa koji je pogodio zemlju, ovogodišnji rod biti umanjen.

Ispod idilične zimske slike iz brdovitih krajeva oko Kosjerića, krije se velika briga onih koji žive od malina. Voćari kažu da sneg nije dostigao visinu koja biljkama omogućava da prežive teške mrazeve.

Golomrazica bez snega koja je krenula, uhvatila je pokoricu, posle toga je usledio i sneg sa vrlo hladnim danima, koji traju već mesec i po dana. Sve u svemu, ja mislim da situacija nije nimalo ružičasta“, kaže predsednik Udruženja proizvođača malina „Crveno zlato“ Kosjerić Vlade Nikolić.

Niske temperature umanjiće u nekim malinjacima ovogodišnji rod i do 40 procenata. Na to ukazuju testovi i pregledanje uzoraka malina sorte vilamet.

„Slična situacija je i u svetu, tako da i Poljaci imaju velikih problema ove godine sa vremenskim prilikama, Čileanci su isto tako imali dosta visoke temperature u periodu prvog roda. I, kažem, očekuje se stabilizacija stanja plodova maline u svetskim okvirima“, objašnjava dr Aleksandar Leposavić sa čačanskog Instituta za voćarstvo.

Tržište je ipak nestabilno. Izvoz srpskih malina stoji. U hladnjačama su zalihe prevelike za ovo doba godine. Na to je uticao rekordni lanjski rod u Poljskoj, ali i ponuda iz zemalja koje nisu bile poznate po proizvodnji malina.

„Ukrajina, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Mađarska, a takođe i neki delovi naše zemlje u kojima malina nije bila prepoznatljiva kultura, u prošloj godini su se pojavili sa dosta velikim količinama. Tu se pre svega misli na Kosovo i Metohiju i Vojvodinu“, ističe Paun Petrović iz Poslovnog udruženja hladnjačara Srbije.

Uprkos hiperprodukciji u svetu opada potražnja za ovim voćem, koje je postalo luksuzna roba. Stručnjaci smatraju da će zato sve manje biti isplativ uzgoj malina kao hobi, već isključivo kao osnovna delatnost.