Srbija može da ima 10 puta više donora organa, ali država neće da promeni zakon

Oko dve hiljade pacijenata na listi čekanja za transplantaciju organa našlo se u još težem položaju 2021. godine, kada je Ustavni sud proglasio neustavnim član 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa. Ovaj član je predviđao da su svi građani potencijalni donori, osim ako se tome pismeno ne usprotive, a Ustavni sud je odredio rok od šest meseci da se zakon uskladi sa Ustavom, objasnila je Ivana Jović iz organizacije „Donorstvo je herojstvo“, koju su osnovali pacijenti koji čekaju transplantaciju, oni koji su već operisani, kao i osobe na dijalizi.

„Tada je oko 2.000 ljudi bilo na listi čekanja, vreme je prolazilo i osetili smo potrebu da budemo deo rešenja. Kontaktirali smo EU Resurs centar, koji nas je dalje uputio na odgovarajući program za koji možemo da se prijavimo“, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Ivana Jović.

Ove godine izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa došle su na dnevni red Ministarstva zdravlja, a vaša organizacija učestvovala je u javnoj raspravi. Koji su vaši ključni predlozi? 

Naš predlog je da građani imaju mogućnost da se izjasne žele li da budu donori ili ne i da tu informaciju mogu dati prilikom vađenja lične karte, kod lekara putem eUprave ili notara. Ministarstvo je odbilo predlog tvrdeći da nema dovoljno ljudskih i materijalnih kapaciteta, što je nama neshvatljivo jer se zakon prilagođava kapacitetima, a ne ustavnim i međunarodnim okvirima. Takođe smo tražili da se proširi lista živih donora što bi povećalo broj transplatacija. Trenutno ograničena na srodnike do trećeg kolena linije (npr. stric ili tetka). Prijatelji, kumovi ili dalji rođaci trenutno ne mogu biti donori, iako je takva mogućnost postojala do 2018. godine. Ministarstvo smatra da to ne bi povećalo broj donora.

Šta prepoznajete kao najveći problem kada je reč o transplantaciji organa u Srbiji i koja je ključna razlika u odnosu na druge države? 

Najveći problem je to što se već pola decenije čekamo da se Zakon o transplataciji organa koriguje jer je proglašen neustavnim. Pored zakonske prepreke postoji problem i unutar samog sistema – Srbija je prošle godine imala 20 donara, a Hrvatska koja ima skoro upola manje stanovnika imala je 100 donora. Što znači da je naš teorijski maksimalni kapacitet 200 donara. To je zbog mnogobrojnih propusta u zdravstvenom sistemu pre svega u utvrđivanju moždane smrti i vođenju razgovora sa porodicama. Mnoge bolnice ni nemaju potrebnu opremu niti dovoljan broj specijalista za utvrđivanje moždane smrti.

Takođe, iako u zakonu postoje „ukrštene transplantacije“ (razmena organa između nekompatibilnih parova), one se u praksi ne primenjuju od 2018. godine. Ministarstvo tvrdi da nema zainteresovanih, dok u našim grupama imamo veliki broj ljudi koji se upravo za tu mogućnost raspituju, a lekari im govore da se operacije kod nas ne sprovode.

Da li porodice daju pristanak na doniranje organa u Srbiji? 

Situacija se značajno menja na bolje. Od početka godine, od 24 porodice od kojih je zatražena saglasnost, 14 je reklo „da“, što iznosi oko 60 odsto. Iako je ovo odličan napredak, u Hrvatskoj je taj procenat i dalje viši i iznosi oko 80 odsto Najveći problem je to što su pacijenti prepušteni sami sebi jer država ne sprovodi konkretne programe promocije niti preduzima ozbiljne korake. Ranije smo imali godine i sa 40 donora, ali to je više bila stvar slučajnosti nego sistema.  IPSOS je radio jedno istraživanje 2024. godine koje je pokazalo da 80 odsto građana nema ništa protiv doniranja organa, dok oni koji se tome protive kao glavni razlog navode nepoverenje u sistem.  Zato insistiramo na tome da su zakon i jasna strategija ključni.

Kako se pacijenti kojima je potrebna transplatacija organa snalaze kada u Srbiji nema uslova za te operacije?

Pacijenti su prinuđeni da sakupljaju desetine hiljada evra i odlaze u inostranstvo, najčešće u Tursku ili Belorusiju. Iako je bilo najava da će se naši pacijenti o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje lečiti u inostranstvu, Ministarstvo je kasnije pojasnilo da se ti sporazumi odnose samo na saradnju i razmenu iskustva među lekarima, a ne na slanje pacijenata na lečenje.

Da li su neke Vaše inicijative do sada bile uspešne?

Jedina istinski uspešna inicijativa odnosi se na transparentnost. Sada su na sajtu Ministarstva zdravlja uprave za biomedicinu dostupne informacije o broju donora, broju porodica koje su dale saglasnost i broju transplantacija. Tek je prošle godine Ministarstvo zdravlja donelo dokument o programu promocije donorstva, on sadrži samo opšte informacije i još uvek nismo videli konkretne korake ili akcione planove.