Vorlik: Ohrabruje što je dogovoreno da cena struje u Srbiji postepeno raste

Zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD zadužena za energetiku Meri Vorlik izjavila je da je neophodno da Srbija sprovede reforme kako bi se stvorili ekonomski i poslovni uslovi za privlačenje novih investicija u energetskom sektoru.

Ona je za dnevni list Politika kazala da su prvenstveno potrebna ulaganja u obnovljive izvore energije, jer Srbija ima veliki potencijal za to i iskorišćavanje tih resursa značajno bi pomoglo zemlji.

„Potrebne su promene pravnog okvira, pre svega zakona koji bi omogućavali da se zemlja snabdeva zelenom energijom koja automatski utiče na smanjenje štetnih gasova u atmosferu. Što više koraka napravi u tom pravcu Srbija će biti energetski sigurnija“, kazala je Vorlik.

Prema njenim rečima, obnovljivi izvori energije su važna oblast za Srbiju, jer se zemlja obavezala da će do 2020. dobijati 27 odsto energije iz tih izvora.

Ona je dodala i da ohrabruje to što je na nivou države dogovoreno da će doći do postepenog povećanja cene struje, naglasivši da cena struje mora biti tržišna, a taj novac koji se dobije može da se iskoristi za nova ulaganja.

Vorlik je naglasila i da je sa predstavnicima srpske vlade razgovarala o energetskoj bezbednosti i diversifikaciji, koju smatra važnom za Evropu i za region.

„Primetna je zavisnost jugoistočne i centralne Evrope od samo jednog izvora snabdevanja gasom, zbog čega je važno da dođe do promene, odnosno da postoje i različiti izvori, pravci i načini snabdevanja, jer će samo tako će doći do bezbednosti u energetskom sektoru“, navela je ona.

Vorlik je dodala i da SAD nisu imale nikakvu ulogu u odlučivanju o gradnji gasovoda Južni tok, kao i da je odluka o odustajanju od tog projekta došla od Evropske unije koja je zamolila Bugarsku da prestane sa izgradnjom kako bi se taj projekat usaglasio sa Trećim energetskim paketom i pravilima i regulativama koje važe u EU.

Ona je naglasila i da prioritet Srbije u trenutku kada zemlja gas dobija samo iz jednog pravca preko Ukrajne, treba da bude povezivanje sa bugarskim gasovodom, ali da se razmotri i korišćenje tečnog prirodnog gasa koji stiže iz Amerike i Australije.

Vorlik je istakla da SAD i Evropa snažno podržavaju gradnju terminala na Krku, jer bi taj gas snabdevao jedan deo Evrope i ovaj region, ali da u tom poslu mnogo toga zavisi od hrvatske vlade, a problem je i nedostatak infrastrukture.

Prema njenim rečima, pitanje je i da li bi više novih gasovoda u Evropi zaista odgovorilo potrebama snabdevanja energijom iz više izvora.

„Svaki novi gasovod je nova infrastruktura i zahteva mnogo para. Mi ne smatramo da će Južni tok, Turski tok ili Severni tok 2, to omogućiti. Značajnije je razmišljati o gasovodima koji su nedovoljno iskorišćeni, a već postoje, umesto što govorimo o novim“, naglasla je ona.