Vozači autobusa masovno odlaze iz Srbije u inostranstvo zbog boljih uslova rada

U Autotransportnom preduzeću Pančevo poslednjih godina problem je manjak vozača, a ukoliko se ovaj trend nastavi, neće moći da odgovore zahtevima putnika.

Direktor ATP-a Nebojša Gajić, objašnjava da je trend odlaska vozača i da je u poslednje vreme njih desetoro obavestilo upravu ATP-a za odlazak.

Starosna struktura vozača je blizu 50 godina, a Gajić tvrdi da je teško zaposliti nove radnike. 

Muku sa nedostatkom vozača muči i GSP Novi Sad, ali i prevoznici u Subotici, Kikindi i drugim vojvođanskim gradovima. 

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u saobraćaju i vezama Vojvodine Miroslav Mihajlović, inače zaposlen u JGSP Novi Sad, kaže za Dnevnik da je nestašica vozača prisutna već nekoliko godina, a pogotovo je došla do izražaja od kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. 

„Vozači masovno odlaze u inostranstvo zbog veće zarade, a mi čak nemamo ni pravo da umesto njih zaposlimo nove. Problem je i to što i nema slobodnih vozača koje bi primili u radni odnos. Primamo ih na određeno vreme, zamene za bolovanja i dovijamo se i krpimo kako znamo i umemo“, kaže Mihajlović. 

„Nestašica vozača jeste veliki problem i o tome smo obavestili nadležne u državi tražeći da se ukine zabrana zapošljavanja kada su oni u pitanju, ali još uvek ništa po tom pitanju nije urađeno. Ukazali smo i ranije, a ukazujemo i sada na problem zapošljavanja vozača, bez kojih gradsko saobraćajno preduzeće jednostavno ne može, kao što ne može ni bez mehaničara, kontrolora i onih zanimanja od kojih zavisi samo preduzeće. Nama treba barem jedna decenija da napravimo dobrog mehaničara, pa kad on ode narednih godina nemamo majstora koji će popravljati autobuse“, objašnjava on. 

Mihajlović dodaje da su sadašnji vozači u gradskom saobraćaju premoreni, da rade bez slobodnih dana da bi ispoštovali putnike, te da je veliko pitanje dokle će tako moći. 

„U GSP Novi Sad nije problem naći nove vozače, ali u preduzećima gde je plata 35.000 dinara mesečno jeste. Neće vozači za te pare da rade, jer u inostranstvu mogu da zarade nekoliko puta više. Kod nas dolaze na obuku i doškolovavanje, da steknu rutinu i kad sve to urade oni odlaze u inostranstvo. Mi smo im samo usputna stanica do Slovenije, Austrije, Češku, Italiju… Odlaze vozači na platu između 2.000 i 2.500 evra, a mi muku mučimo da nađemo nove“, ističe Mihajlović. 

Problem nestašice vozača i najava mogućnosti da Srbija ostane bez profesionalnih vozača odnosno da će više autobusa i kamiona stajati na parkingu nego ih biti na drumovima nije ništa novo, ali je u poslednje vreme poprimio velike razmere, jer je u pitanje doveo obavljanje redovnog putničkog saobraćaja pa samim tim i zadovoljavanje potreba stanovništva. 

Srpske vozačke dozvole važe i moguće ih je zameniti za lokalnu bez ponovljenog polaganja vozačkog ispita u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i još 25 zemalja Evrope. 

Početkom godine stupio je na snagu Sporazum između Nemačke, Austrije i Srbije kojim je regulisana procedura o direktnoj zameni vozačkih dozvola, tako da su i u tim zemljama srpske dozvole priznate bez polaganja dodatnog ispita. 

Ta mera, po oceni Udruženja dramskih prevoznika, je zapravo prečica za novi odlazak radne snage, naročito vozača E i D kategorije. U ovom udruženju tvrde da će ako se ovako nastavi Srbija veoma brzo doći u situaciju da traži vozače van Evrope, jer za sadašnje plate malo ko hoće da vozi. 

Jer, vozači javnog transporta u Nemačkoj i Austriji, kao što je kod nas gradsko-saobraćajno preduzeće, imaju platu i do 3.500 evra.