Vučić obmanuo javnost oko visine deviznih rezervi, Narodna banka ga ne ispravlja

Narodna banka Srbije (NBS) objavljuje izveštaje o stanju deviznih rezervi i kretanjima na deviznom tržištu na mesečnom nivou. Tako znamo da su nam „devizne rezerve na istorijski najvišem nivou“ te da NBS prodaje i kupuje devize na tržištu da bi „sprečila prekomerne oscilacije kursa“, kako NBS redovno navodi. Formulacija o kursu, na kojoj insistira centralna banka je „rukovođeno plivajući devizni kurs“, što znači da se kurs formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje deviza, dok NBS interveniše na deviznom tržištu samo radi ublažavanja prekomernih dnevnih oscilacija evra.

Zato je kao iznenađenje došla izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada je „obradovao javnost“ i mnogo višim deviznim rezervama nego što ih ceni NBS, a i kad je jasno i nedvosmisleno rekao da NBS „brani“ kurs, a ne da ga samo štiti od prekomernih oscilacija, kako uporno tvrdi centralna banka. Pojedine redakcije su godinama unazad u nekoj vrsti sukoba mišljenja oko kursa sa centralnom bankom i otvoreno su govorile i pisale upravo o tome da NBS brani dinar, a ne da stvarno samo sprečava velika dnevna pomeranja. NBS je uvek ispravljala takve navode, insistirajući na tome da ona ne brani nikakav nivo deviznog kursa.

„Da vam dam zvanični podatak. Dvadeset devet milijardi i 367 miliona evra imamo u deviznim rezervama plus 52,5 tona zlata, istorijski najviše rezerve, što je negde 6,3 milijarde u evrima. Dakle, imamo 36 milijardi evra deviznih rezervi. Možemo da branimo kurs godinama, da se ne zna šta se dešava“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Međutim, prema poslednjim podacima NBS, bruto devizne rezerve na kraju novembra 2025. godine bile su na nivou od 29,4 mililjarde evra. U tu cifru ulazi i sve zlato koje NBS drži, odnosno pomenutih 52,5 tona zlata. Tako da ostaje pod znakom pitanja odakle predsedniku podatak o 36 milijardi evra. Narodna banka Srbije nije odgovorila na pitanja Nove ekonomije na ovu temu.

„Tu je sve u tih 29 milijardi. I zlato tu ulazi. A dinar se brani tako što se sprečavaju jače oscilacije kod domaće valute da ne bi slabila. Tako da ukoliko se bude žalila NBS, treba da im kažete da pitaju predsednika“, navodi Saša Đogović, ekonomista.

U novembru 2025. godine dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto, dok je posmatrano od početka godine zabeleženo nominalno slabljenje dinara prema evru za 0,3 odsto. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u novembru prodala 210 miliona evra. Od početka godine NBS je neto kupila 145 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Devizne rezerve koje se koriste pri intervencijama na tržištu su uvećane, pa je tako NBS imala prostora da u 2023. godini reaguje neto kupovinom deviza u iznosu od 3,9 milijardi evra. U 2024. godini centralna banka je kupila 2,7 milijardi evra iz istog razloga.

Ove godine su značajnije intervencije na strani prodaje deviza od strane NBS, pa je osim u novembru, banka u oktobru prodala 75 miliona evra. Ukupna brojka utrošenih deviza na strani prodaje od početka godine za sada je na 1,375 milijarde evra.

Neki ekonomisti su stava da visoke devizne rezerve nisu baš toliko dobar znak jer kada bi se obim i količine rezervi smanjile mogle bi se iskoristiti za druge investicije. Tako visoke devizne rezerve jesu dobre ukoliko NBS očekuje krizu, smatraju mnogi ekonomisti, ali taj signal da se očekuju loše ekonomske situacije sam po sebi nije utešan za investitore.

„U široj javnosti, devizne rezerve i depoziti se percipiraju kao stub poverenja u domaću valutu i bankarski sistem. Rekordno visoke devizne rezerve imaju i psihološki značaj jer se šalje poruka da bez obzira na obim i trajanje problema, NBS će moći da interveniše i održi kurs i cene stabilnim. Intervencije na deviznom tržištu mogu da smire investitore i građane, ali ne rešavaju uzroke problema. Srbija je trenutno suočena sa velikim rizicima u sektoru energetike i nije poznato u kojoj meri i u kom iznosu će rešavanje problema povećati rashode države odnosno smanjiti devizne rezerve. U tom kontekstu je dobro zadržati rezerve na visokom nivou i sačekati krajnji ishod, posebno u delu koji se odnosi na rad rafinerije u Pančevu. Nakon toga će postojati prostor za optimizaciju upravljanja, što po automatizmu ne znači smanjenje deviznih rezervi, već prilagođavanje u skladu sa dobrom praksom i merljivim indikatorima kao što su pokrivenost uvoza, kratkoročnog spoljnog duga, itd“, objašnjava Mališa Đukić,
redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Trošenje rezervi na urgentne situacije ravno je, kako objašnjavaju stručnjaci, tome kad domaćinstvo doživi veliki udar na kućni budžet pa zahvati iz štednje da bi se pokrilo. Ako bi poredili sa kućnim troškovima to je onaj novac koji se ne dira i drži „za ne daj bože“. Po ovome kako u poslednje vreme postupaju naše vlasti, „ne daj bože“ je izgleda stiglo.

NBS: Zbog pojačane tražnje građana za devizama troše se rezerve da bi se smirio kurs