Rezultati fiskalne konsolodacije su iznad očekivanja, ali se otvara pitanje da li će to stanje biti dodatno poboljšano u naredne dve godine, kaže Vladimir Vučković.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković na Regionalnom investicionom samitu Nin Fokusa u Aranđelovcu to pitanje opravdava stavom da spuštanje deficita sa nivoa od 4-4,5 odsto BDP u naredne dve godine može da dođe u pitanje iz dva razloga:
„Pregovara se o povećanju plata, a kasni sa otpuštanjima. Budući da su te dve mere pod znakom pitanja, otuda i proizilazi strah da li ćemo uspeti da smanjimo deficit“, rekao je Vučković.
Deficit je, dodao je on, ove godine znatno manji od plana, ali deficit od 4-4,5 odsto BDP nije dovoljno dobar i ne može da smanji javni dug.
„Mora da se smanjuje bar do tri odsto, pa i iza toga ostaje i pitanje kako ispod tog nivo dalje da spuštamo deficit“, dodao je Vučković.
Upitan šta su najveći izazovi za fiskalnu 2016. i 2017. godinu, Vučković je rekao da ove godine nema toliko neprijatnih iznenađenja kao ranije, ali da su loše planirane subvenije za poljoprivredu i da je u skladu s tim neophodno da se izbegnu zamke da se nerelano nisko planiraju izdaci koji će doći tokom godine.
On je dodao da, osim toga, postoje stari dugovi vojnim penzionerima i NIS-u, što će opreteriti budžet.
„Neporeski prihodi su najveći izvor neizvesnoti. Imali smo ove godine neočekivano velike uplate i postoje različiti nivoi problema. Pitanje je da li je trebalo knjižiti pojedine uplate kao prihode budžeta.
Uplate od EPS-a, EMS-a i Telekoma iznosile su 22 milijarde dinara, bilo je neočekivanih uplata u budžet i postavlja se pitanje da li država treba da uzima taj novac, navodi Vučković.
Prema njegovim rečima, Elektroprivreda kao celina je u problemima i treba da investira, a pitanje je kako to da učini kada uplaćuje novac u budžet.
S druge strane, dodao je, Telekom će ili biti privatizovan, ili ukoliko ostane državni moraće takođe da investira kako bi održao korak sa konkurencijom.
„Objašnjenje je vlade da ta preduzeća, a pre svega EPS, još nisu sređena, pa da je bolje da im se uzmu pare nego da ih uludo potroše. Te uplate državnih preduzeća su ove godine bile prevelike i pitanje je ako se u vladi pronalaze takvi načini i za sledeću godinu kako planirati budžet i da li možemo da imamo opet pravu sliku javnih finansija“, primetio je Vučković.
Prema njegovim rečima, bilo bi dobro i da se preduzeća manje oslanjaju za subvencije, ali to u budžetskom smislu nije preveliki izvor ušteda, kao ni smanjenje rashoda na robu i usluge koje, smatra, samo treba držati pod kontrolom i izbegavati kašnjenja u plaćanju.
„Veoma je teško da nam padne dar s neba da na jednoj poziciji nađemo milijarde dinara potrebne u fiskalnoj konsolidaciji, naročito ako na drugoj strani imamo činjenici da će kamate po prirodi stvari da rastu i da su kapitalne investicije još uvek niske“, naveo je Vučković.
