Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da su sa predstavnicima Evropske Unije obavljeni razgovori u vezi sa radom agencije Tanjug, koja je kao javno preduzeće odlukom Vlade Srbije ukinuta 31. oktobra 2015. godine.
„Pokušaćemo da primenimo najbolji model. Neke države imaju svoje državne agencije sa izvesnim procentom vlasništva, neke nemaju, tako da Srbija mora da nađe svoje rešenje. Ni zemlje EU nemaju jedinstvena rešenja“, rekao je Vukosavljević za nedeljno izdanje Politike.
Tanjug je odlukom Vlade prestao da radi 31. oktobra 2015. godine, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Ta novinska agencija i dalje emituje vesti, koristeći prostor i opremu koju je koristila i pre odluke o ukidanju.
Od odluke o prestanku rada, država je iz budžeta uplatila Tanjugu nešto više od 76 miliona dinara za otpremnine za 152 zaposlena, kao i za rešavanje pravnih posledica prestanka rada agencije.
Po vladinoj odluci direktor Tanjuga, posle isplate zarada, otpremnina i drugih obaveza, trebalo je da podnese Agenciji za privredne registre prijavu radi brisanja Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.
Imovinu Tanjuga, koju čini pravo svojine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, novčana sredstva i druga imovinska prava, treba da preuzme Republička direkcija za imovinu, po brisanju Tanjuga iz Registra privrednih subjekata.
Direkcija za imovinu popisala je pokretnu i nepokretnu imovinu Tanjuga, uključujući i imovinu koja je data na korišćenje, poput zgrade u centru Beograda u kojoj je sedište redakcije.
Dokumentacija nastala u radu Tanjuga, koja predstavlja arhivsku građu, predata je Arhivu Jugoslavije.
Po brisanju Tanjuga iz Registra privrednih subjekata, Registrator medija će po službenoj dužnosti izbrisati medij čiji je Tanjug izdavač iz Registra medija, piše u odluci.