Vuna korisna i u bašti, i u gradnji, zaslužila je muzej

Sezona šišanja ovaca svake godine dovodi u pitanje šta uraditi sa ostatkom vune, zbog čega je nacionalno udruženje starih i umetničkih zanata „Naš ruke“ prošle godine u selu Brajkovac kod Lazarevca otvorilo Muzej vune, jedinstven u Srbiji.

Zbog živahnih eksponata, postavka u ovom muzeju se menja preko noći.

„Juče su nam pojele pola eksponata, zato što je sve seno ili slama. Ovce slobodno šetaju po muzeju, goste se tokom noći, pa se mi svako jutro iznenadimo“, kaže za RTS Dejan Milosavljević iz Udruženja „Naše ruke“.

Vunu retko ko otkupljuje i to po ceni koja pokriva deseti deo šišanja ovce, a za kilogram vune ovčar može dobiti tek pola kilograma soli. Zato je najčešće na tavanu ili bačena kraj puta, a neretko se i spaljuje.

Zanatlije žele da kroz brojne radionice na ovom imanju pokažu upotrebnu vrenost vune.

„Želja nam je da imamo jednu vunovlačaru ovde da je iskoristimo, pogotovo u poljoprivredi. Vuna je dobar izolacioni materijal. Ako imate salatu imate puževe u bašti, ako okolo postavite vunu, rešićete se puževa. Odlično služi kao malč“, napominje Milosavljević.

Vunu je moguće upotrebiti na mnogo načina. Kugla pustovane vune prirodno omekšava veš, o blagodeti vunenih čarapa su već svima poznate, ali je kao zamenu za plastične folije u proizvodnji jagoda malo ko probao da primeni, a odlično se pokazala i u procesu stvaranja organskog đubriva.

„Vuna je dobra kao azotna masa, kao zelena masa, jer zbog svoje strukture, pretežno keratina, hrani i gljivice i bakterije. Zato je zgodno imati je u kompostu“, naglašava Predrag Paunović iz Udruženja „Permakultura Srbije“.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko milion i 600 hiljada ovaca, samo jedna prosečno daje oko dva i po kilograma vune. Zato se u Brajkovcu nižu ideje, kako da ekološki problem postane resurs na imanju.