Srbija je potrošila prirodne resurse za ovu godinu, mesec i po dana ranije u odnosu na 2023, dok će se novi datum globalnog ekološkog duga znati 5. juna, saopštila je organizacija WWF Adria.
„Od danas su prirodni resursi koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni. Ovo je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine. U odnosu na prošlu godinu kada smo kredit od prirode ‘podigli’ 8. jula, ove godine datum je bitno pomeren na štetu planete, pa tako i ljudi“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se prema istraživačkoj organizaciji „Global Footprint Network“, dan kada su iscrpljeni prirodni resursi jedne države računa tako što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini pomnoži razlikom globalnog hektara po glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje, prenosi Beta.
Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adria Dunja Macoko Drvar je kazala da „u najvažnijem činocu ove formule – čoveku, leži objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju ekološkog duga“.
„Na osnovu broja stanovnika jedne države određuje se globalni hektar po glavi stanovnika i što je manje stanovnika jedne zemlje, ekološki dug je veći. Budući da je 2022. godine u Srbiji realizovan popis stanovnika, očigledno je pokazao da je njihov broj manji u odnosu na ranije periode, pa se tako u dug ušlo ranije“, rekla je ona.
WWF Adria podseća da je na nivou planete Dan ekološkog duga prošle godine obeležen 2. avgusta, kao i da će se 5. juna znati koji će to datum biti u 2024. godini.
U saopštenju se navodi da su i u regionu datumi ekološkog duga približni prošlogodišnjim, i da prednjači Slovenija u kojoj je Dan ekološkog duga bio 25. aprila, u odnosu na 18. april 2023. godine, zatim Bosna i Hercegovina koja je prirodne resurse potrošila 9. maja, u odnosu na 29. maj prošle godine, Hrvatska je u ekološki dug ušla 28. maja, dan ranije nego prošle godine, a Crna Gora 30. maja, u odnosu na 17. maj.
„Najefikasniji način da počnu da se postižu rezultati je da se obavežu sve države da usvoje i u potpunosti primene Zakon o obnovi prirode, propise koji će zabraniti upotrebu jednokratne plastike i da se zaštiti 30 odsto površine Zemlje kako je i planirano“, zaključuje se u saopštenju.
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja, sa misijom da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.
Obim pošumljavanja porastao za četvrtinu