Vesti iz zemlje

28.09.2023. 17:23

Autor: Katarina Baletić

Za inflaciju je sada najviše kriva predizborna ekonomska politika

Kvartalni monitor Foto: Nova ekonomija

Međugodišnja inflacija će krajem godine iznositi oko 10 odsto, dok će prosečna i inflacija dostići 13 odsto, procene su novog broja Kvartalnog monitora. Na inflaciju je najviše uticala ekspanzivna fiskalna politika, kao što su povećanje penzija, jednokratna pomoć i samim tim povećanje državnih troškova.

Zbog ovih povećanih troškova države, povećane su i akcize, što će takođe direktno uticati na povećanje inflacije.

Zbog toga je inflacija sada pre svega posledica domaćih faktora i ekonomske politike pred izbore, ocena je urednika Kvartalnog monitora i profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića.

„Mislim da je sada veći deo inflacije posledica domaćih politika što se vidi po tome da je naša inflacija dosta veća nego u Evrozoni i u zemljama CIE“, navodi Arsić.

U prezentaciji novog Kvartalnog monitora navodi se da su ovakve mere fiskalne politike tipične karakteristike političkih privrednih ciklusa koji su naročito karakteristični za slabe demokratije i izborne autokratije, mada ni zrele demokratije nisu na to imune.

„Vlast uoči izbora omogućava privremeno povećanje standarda građana, na račun sporijeg rasta u budućnosti“, piše u prezentaciji.

Na inflaciju je uticalo i odlaganje povećanja cena energenata, čiju cenu su neke zemlje podigle još 2022. godine.

U avgustu je međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila 11,5 odsto i u Evropi je samo Mađarska imala veću inflaciju. U odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) inflacija je u avgustu bila veća za više od tri procentna poena, a u odnosu na Evrozonu preko dva puta.

Privredna aktivnost u državi se u drugom kvartalu ove godine oporavlja, ali je oporavak skoncentrisan na mali broj dealtnosti, dok veći deo privrede stagnira.

Ostvareni privredni rast Srbije u najvećoj meri počiva na vanrednim i privremenim činiocima kao što su rast poljoprivrede od oko deset odsto usled oporavka od prošlogodišnje suše, rastu građevinarstva u drugom kvartalu od 15 odsto i rastu proizvodnje struje od 15 odsto.

Kada se isključe ovi jednokratni i vanredni činioci, rast privrede Srbije je sličan kao i u ostalim zemljama CIE.

Procene Kvartalnog monitora su da će rast BDP-a na kraju ove godine iznositi oko dva odsto.

Narodna banka Srbije je prethodnog dela godine nastavila sa primenom restriktivne monetarne politike, što Kvartalni monitor ocenjuje kao opravdano jer je inflacija još uvek visoka.

Očekivanja su da će kamatne stope do kraja ove godine rasti, nakon čega se očekuje njihova stabilizacija, a tokom druge polovine naredne godine i postepen pad.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.