Foto: Press centar UNS
Promocija monografije „Finansijski poremećaji u eri postpandemijskih geopolitičkih rizika: Srbija i svet“ autora profesora dr Đorđa Đukića, održana u Čačku, predstavlja duboku analizu savremenih ekonomskih tokova i kritički osvrt na monetarnu politiku Srbije u globalnom kontekstu. Na promociji je, pored autora, govorio recenzent prof. dr Božo Drašković.
Učesnici su istakli da živimo u vremenu gde finansijske krize više nisu incidenti, već pravilo koje se ciklično ponavlja usled ratova, energetskih šokova i inflacije. U razgovoru je analizirano je kako su centralne banke reagovale na pandemiju COVID-19 masovnim upumpavanjem novca i smanjenjem kamatnih stopa, što je, prema rečima profesora Draškovića, neizbežno vodilo ka inflaciji. Rusko-ukrajinski sukob doneo je nove rizike, uključujući sankcije Rusiji i izbacivanje iz SWIFT sistema i ograničavanje kretanja kapitala. Ovi događaji su pokazali da je monetarni sistem postao poluga političkog uticaja, prema rečima Draškovića.
Centralni deo diskusije bio je posvećen položaju Srbije, pri čemu su oba govornika bila veoma kritična prema trenutnom modelu. Najveća kritika upućena je održavanju fiksnog kursa dinara prema evru već duže od decenije. Autor tvrdi da ovakva politika podstiče uvoz, uništava domaći realni sektor (poput poljoprivrede) i destimuliše izvoz. Fiksni kurs se održava kroz zaduživanje, priliv stranih direktnih investicija i doznake, što se smatra neodrživim na dugi rok.
„Fiksan kurs podstiče uvoz i destimuliše izvoz. Tim faktom vi činite vašu ekonomiju daleko više zavisnom od svetskog tržišta nego što bi to moralo da bude. Vi na taj način uništavate svoj realni sektor“, rekao je Drašković. Profesor Đukić je naglasio da nikada nije trebalo dozvoliti fiksni kurs u Srbiji jer dolazi do zloupotrebe političkih struktura, privilegovane grupe se formiraju, lobističke strukture koje užasno mnogo profitiraju na račun običnog naroda.
Stručnjaci upozoravaju na „drastično pogoršanje“ uslova zaduživanja za zemlje poput Srbije. Dok je stopa rasta BDP-a niska (oko dva odsto), kamate na dugove dostižu pet odsto, što vodi ka tome da će odlivi po osnovu kamata uskoro premašiti dve milijarde evra godišnje.
„Ako je 3,5 odsto rast bruto domaćeg proizvoda, a pet odsto plaćaš kamatu, pa ne treba mnogo biti inteligentan da to dovodi do toga da će odlivi po osnovu kamata vrlo brzo prevazići dve milijarde evra. Ko će to da plaća? Mi poreski obveznici, naše generacije, naši unuci“, kaže Đukić.
Kritikovana je prodaja Komercijalne banke, čime je Srbija izgubila mogućnost da preko domaće institucije usmerava razvojnu politiku. Istaknuto je da je preko 85 odsto bankarskog sektora u rukama stranaca, koji koriste domaći ambijent za sopstvene interese. Kako je naglasio Drašković nama nije odgovoran nijedan stranac, te da oni koriste ambijent koji smo mi napravili za njih na uštrb naših ekonomskih interesa.
„Nemojte prodavati Komercijalnu banku. Potrebna je barem jedna banka koju treba ostaviti, koliko-toliko politiku usmeravati, a da bankari profesionalci rade svoj posao“, kaže Đukić.
Ekonomisti su kritički nastrojeni prema trenutnom ekonomskom modelu Srbije, naglašavajući gubitak monetarnog suvereniteta i slabljenje domaćih institucija pred globalnim rizicima. Oni su naglasili važnost integriteta ličnosti koje vode institucije.
„Možete prepisivati zakon i sve kako hoćete od Evropske unije… Ako nemate ličnosti koje su praktično nepotkupljive i visokog integriteta, nema ništa od nezavisnih institucija“, rekao je profesor Đukić.
Na kraju, zaključeno je da stabilnost valute nije samo tehničko pitanje, već društveni sporazum i pitanje opšteg poverenja. Bez nezavisnih, stručnih i nepotkupljivih ljudi u institucijama, prepisivanje zakona iz Evropske unije ostaje bez efekta. Monografija je ocenjena kao poziv na javnu raspravu i borbu za promenu modela razvoja Srbije kako bi se izbeglo povećanje siromaštva i ekonomski bankrot.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je da je mlekarama uputilo molbu za korekciju cene, koju su na sinoćnjem sastanku u Preljini kod Čačka, predložili proizvođači.Molba ...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će narednih dana biti pripremljene mere koje treba da obezbede energetsku sigurnost zbog neizvesnosti oko rata u Persijskom zalivu."Svi ćemo u Evrop...
Uredba kojom su bile ograničene marže prestala je da važi u nedelju, nakon što je bila na snazi šest meseci. Prvog radnog dana nakon što je uredba ukinuta, cene proizvoda koji su njome bili obuhvaćeni nisu s...
Vlada Srbije usvojila je dva predloga zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora, kojima će se zadužiti 350 miliona evra za unapređenje putne infrastrukture, piše danas eKapija.Jedan predlog zakona odnos...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Plaćaće narod i grca će ali će i dalje da podržava svog Ajatolaha. Nema promena dok se svest ne promeni.
Priča profesora da fiksni kurs nije dobar,“ne pije vodu“.Đukić nikad nije radio u privredi, za drugog ne znam.
Ko vodi firmu koja proizvodi i izvozi i uvozi on zna koliko je značajno kad je kurs predvidiv. To što kažu nizak kurs, to je relativna stvar, jer ako je kurs visok, sve se svodi na isto.Skuplje prodaješ ali skuplje i kupuješ.
Stabilnost kursa je mnogo važna za privredu, dragi profesori.
Na Kopaonik forumu jedno a ovde ekonomista iznosi tačne činjenice. Ali nije bitno, glavno je da je mali stavio mikrofon i počeo da se šepuri na bini. Kao da će to poboljšati ekonomsku situaciju ako ovako nastavimo.