Za prilagođavanje klimatskim promenama izdvajamo 7,3 miliona evra

Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030 sa Akcionim planom za 2024-2026, čija je cena procenjena na 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine. Stručnjaci inače naglašavaju kako ne postoji scenario po kome su klimatske promene pozitivno utiču na srpsku ekonomiju.

Kako prenosi Klima 101, Program je usvojen 25. decembra i specifičan je jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura.

„U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine“, smatra Ana Vuković-Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Programu su detaljno definisane merae koje se odnose na bliski period, do 2026. godine.

„Pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene, kako se procenjuju rizici, kako se gazduje šumama, upravlja budžetom, cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine2, objašnjava Vuković Vimić.

Naravno, prilagođavanje na klimatske promene se ne završava 2026. godine, već će se tada usvojiti novi akcioni plan za naredni period.

„Pored toga što određuje mere koje se sprovode kako bi se formirao nov proces adaptacije koji u državi treba stalno da funkcioniše, kako se klima menja, Program sam po sebi predstavlja i edukativni materijal, gde svaki građanin ima javni uvid u trenutno znanje o klimatskim promenama u Srbiji“, dodaje Vuković-Vimić.

U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid – procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije – koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

Čak i ako se globalno zagrevanje zaustavi na 2 °C, posledice će umanjiti BDP Srbije za čak 58 milijardi dolara do 2040. godine

Procena uključuje četiri različita scenarija globalnog zagrevanja (1, 2, 3 ili 4 °C), kao i dva različita vremenska okvira (do 2040, odnosno 2100. godine):

Ipak, kako dodaje, ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.

„Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo 10% ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka“, dodaje Vuković-Vimić.

Istraživanje, koje su sproveli Danijela Božanić i Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo minimum uticaja klimatskih promena.

Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od 7 milijardi evra.