Za prvih devet meseci neto dobit banaka 865 miliona evra

Banke koje posluju u Srbiji su za prvih devet meseci ove godine ostvarile neto dobit od 865 miliona evra, pokazuju kvartalni finansijski izveštaji finansijskih institucija. Tokom cele prošle godine, domaće banke su „profitirale“ rekordnih 742,4 miliona evra, što je već bilo skoro duplo više u odnosu na celu 2021. godinu, piše portal Danas.

Rast kamatnih stopa učinio je bankarstvo vanredno profitabilnim poslom u poređenju sa periodom kada su kamatne stope bile na istorijskim minimumima.

Poređenja radi, na početku 2022. godine eurobor je bio negativan (minus 0,5 odsto), dok je danas na nivou od preko četiri odsto.

Najvažniji izvor prihoda banaka ove godine su kamate, a neto prihod od kamata (prihodi od kamata umanjeni za rashode na kamate) na nivou celog sektora od januara do kraja septembra iznosio je više 1,4 milijardi evra.

Neto prihodi od naknada i provizija dostigli su takođe značajnih 488 miliona evra, dok je ukrupnjavanje koje se odvija u bankarskom sektoru proteklih godina donelo povećanje koncentracije aktive i profita u nekoliko najvećih banaka.

Najveća banka na tržištu i nakon tri kvartala 2023. bila je Inteza, sa aktivom od 7,3 milijarde evra i učešćem od 14,97 odsto na tržištu.

Druga je mađarska OTP banka, nastala pripajanjem Sosijete ženeral i Vojvođanske banke, sa imovinom od 6,75 milijardi evra ili 13,87 odsto tržišta.

Iako su i dalje tehnički odvojene banke, AIK i Eurobank Direktna, koju je preuzela bankarska grupacija Miodraga Kostića, zajedno su izbile na treće mesto sa aktivom od 6,6 milijardi evra što se preslikava u 13,6 odsto tržišnog učešća.

„Ovo je prvi put da je jedna domaća privatna banka među najvećim bankama na tržištu, od Drugog svetskog rata“, navodi se u Danasovom tekstu.

Na četvrtom mestu po tržišnom učešću je austrijska Rajfajzen banka sa 5,7 milijardi evra aktive koja je više od 20 godina poslovala na tržištu organski rastući da bi prošle godine preuzela poslovanje Kredi Agrikol banke u Srbiji.

Peta po veličini banka je Unikredit sa imovinom vrednom 5,1 milijardu evra dok je na šestom mestu NLB Komercijalna banka sa 4,8 milijardi evra aktive.

Navedenih šest banaka kontroliše blizu 75 odsto aktive bankarskog sektora u Srbiji.

Ako bi ovoj grupi priključili državnu Poštansku štedionicu koja ima aktivu od četiri milijarde evra, grupa od sedam najvećih banaka upravlja sa skoro 83 odsto aktive.

„Na putu bankarskog sektora do profita od milijardu evra ove godine čini se da jedino mogu da se ispreče mere NBS. U septembru je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite vezane za evre, a skoro istovremeno je povećala obaveznu rezervu banaka“, navodi se u tekstu.

Ocena NBS je da bi ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite trebalo da košta banke oko deset odsto njihove projektovane dobiti.

Ako je za prvih šest meseci profit banaka iznosio oko 600 miliona evra, projektovana dobit za celu godinu mogla bi da iznosi oko 1,2 milijarde evra, što znači da bi ova mera mogla bankarski sektor da košta oko 120 miliona evra.

Efekat obavezne rezerve na bilanse uspeha banaka trebalo bi, prema oceni NBS, da iznosi oko pet milijardi dinara na godišnjem nivou, što je oko 10 miliona evra na nivou jednog kvartala koji je ostao do kraja godine.

Alta banka zainteresovana za kupovinu dela podgoričke Prve banke