Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje.

„Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda“, objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.

Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.

Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara

„Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki“, dodaje Krmar.

Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.

Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).

Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.