Vesti iz zemlje

25.01.2024. 09:19

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Za tri nedelje mediji u preko 400 tekstova prekršili pravo na privatnost

Ilustracija: Paola Felix Meza

Odnos sa medijima

Kršenje prava na privatnosti u medijskom izveštavanju počinje već u naslovu, a ime i prezime je lični podatak koji se tu najčešće pojavljuje, uz još niz podataka koji može da se pronađe u novinarskom tekstu – od adrese stanovanja, do zdravstvenog ili mentalnog stanja, pokazuje izveštaj BIRN-a. Što mediji imaju veću produkciju to se više i učestalije krši pavo na privatnost, poručeno je danas na panelu „Cena privatnosti“. 

Nedelja privatnosti, događaj kojim će u Srbiji biti obeležen Međunarodni dan privatnosti, održava se od danas, 24. januara do 26. januara, onlajn i uživo u Beogradu, u organizaciji Partnera Srbija.

Izveštaj koji je objavio BIRN nastao je na osnovu analize sadržaja na uzorku od sedam onlajn medija (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo). Datumi koji su uzeti u obzir uključuju dve konstruisane nedelje u aprilu i septembru 2023. godine, a studija slučaja obuhvatila je datume od 3. do 7. maja 2023.

Koordinatorka projekata BIRN-a Tanja Maksić rekla je da je u ove nešto manje od tri nedelje uzorka, u preko 400 tekstova detektovano da su mediji nedvosmisleno prekršili pravo na privatnost, a od toga je više 237 bilo vezano masovna ubistva u maju.

Prema njenim rečima, kršenje prava na privatnost počinje već u naslovu – u polovni tekstova koje je BIRN analizirao privatni podaci se nalaze već u naslovu.

„Kada uz taj privatni podatak još dodate reči koje pojačavaju emotivni utisak, kao što su ‘monstrum’, ‘stravičan zločin’, ‘krvavi pir’, shvatite kako to doprinosi klikabilnosti tekstova“.

Maksić je navela da su ime i prezime lični podatak koji se najčešće pojavljuje, odnosno sa imenom i prezimenom počinje otkrivanje identiteta žrtive ili počinioca (u medijskim izveštajima).

„Tu je još niz podataka koji možete da nađete u medijskom izveštavanju – od toga gde je adresa stanovanja, kakvo je zdravstveno i mentalno stanje, prethodno učinjena dela“, rekla je ona.

Maloletnici su jedna od najgrublje ugroženih grupa o kojima se izveštava. BIRN je u 55 slučajeva detektovao vizuelnu identifikacju žrtve – od čega je 40 u vezi sa ubistvima u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“ i Orašju i Duboni.

„Što se odraslih tiče, njihova prava se najviše krše kada su u statusu osumnjičenih, optuženih ili uhapšenih, stiče se utisak da im mediji u tom trenutku oduzimaju pravo na privatnost, mi smo detektovali 133 takva slučaja, od toga 86 je vezano za masovno ubistvo u okolini Mladenovca“, rekla je Tanja Maksić.

Ona je navela da u prilog niskim standardima izveštavanja govori podatak da za skoro trećinu tekstova BIRN nije uspeo da pronađe autora tekstova, autora fotografija. „U velikom broju izveštaja nismo uspeli da vidimo ko je izvor, ne da su se mediji pozivali na anonimni izvor – izvora nije bilo uopšte“, rekla je Maksić.

Ona je ukazala i na trend „kvazi anonimizacije“, kada se nekoj maloletnoj žrtvi u medijskom izveštaju zamagle oči ili je stavljena crna traka preko očiju, a sa druge strane se konture lica i sve ostalo vidi. „Uz to kada dodate fotografiju škole, kuće, tu je već identifikacija mnogo olakšana“, rekla je ona.

Vanredna profesorka na Fakultet političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić rekla je na panelu da je pitanje privatnosti jedan od ključnih indikatora novinarskog i medijskog profesionalizma.

„U slučaju kršenja prava na privatnost dolazite u situaciju da snižavite i ugled i kvalitet profesije. Kod nas je problem sa nedostakom volje novinara da poštuju kodekse, već ih jednostavno ignorišu“, rekla je ona.

Ona je ukazala i da je u digitalnoj sferi sve jedna spirala nasilja i spirala apsolutne arhive gde nemamo pravo na zaborav. „Vi danas objavite print i onda taj print može da se nađe u arhivi, ali ono što je u digitalnom okruženju je posebno opasno“, rekla je ona.

Ona je navela da možemo da imamo hiljadu menadžera za etiku – ako nemamo razvijenu svest kod novinara da kada dobije procurele inforamcije iz policije ili sudstva – ti kao urednik možes da kazes ‘ja neću to da objavim’ ili kao novinar možeš da kažeš  ‘ja neću time da se bavim’.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.