Zakon o borbi protiv korupcije ne rešava funckionersku kampanju

Kako Transparentnost smatra, rešenja nisu zadovoljavajuća u pogledu sprečavanja zloupotrebe javnih funkcionera za političku promociju („funkcionerska kampanja“), uslova za izbor direktora i načina izbora članova Odbora/Veća Agencije, kumulacije funkcija, rešavanja sukoba interesa, prijavljivanja imovine i kažnjavanja davanja lažnih podataka o imovini i prihodima javnog funkcionera.

Iz ove organizacije skreću pažnju na to da je predlog pogoršan u odnosu na prethodne nacrte tako što su, bez obrazloženja, iz kruga javnih funkcionera isključeni oni koji svoje funkcije vrše u privrednim društvima koje osnivaju javna preduzeća i u neprivatizovanim privrednim subjektima.

Kako dalje navode, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, prema planovima iz antikorupcijske strategije, trebalo je bitno unaprediti još 2014, a prema obavezama iz pregovaračkog poglavlja 23, u 2016. godini. Međutim, ni predlog zakona koji je upućen u skupštinsku proceduru, nakon tri ranije objavljena nacrta, ne rešava sve probleme koji su uočeni u praksi.

Iako je o nacrtu ovog zakona organizovana javna rasprava 2016, 2018 i 2019, Ministarstvo pravde, suprotno obavezi iz člana 41. Poslovnika Vlade, nije objavilo izveštaj sa javne rasprave u kojem bi ukazalo zbog čega smatra da su dobijeni predlozi neprihvatljivi, odnosno da su rešenja koja predlaže bolja od onih koja su sugerisali učesnici javne rasprave.

Transparentnost takođe ukazuje da ne stoji ni obrazloženje zbog kojeg je navodno neophodno o ovom aktu raspravljati u hitnoj proceduri (ispunjavanje preporuka GREKO). 

Naime, reč je o obavezama za koje je prvi rok istekao 31.12.2016, a novi dodatni rok je 31.12.2019, dok je početak pune primene zakona predviđen za septembar 2020. Zbog toga, Transparentnost – Srbija predlaže da Skupština o ovom predlogu raspravlja u redovnoj proceduri, što bi omogućilo temeljno razmatranje svih spornih pitanja.