Zašto nastaju poplave i toplotni talasi tokom leta

Pojave kao što su poplave koje su zadesile Grčku, Bugarsku i Tursku i toplotni talas koji pogađa zemlje centralne i zapadne Evrope kao što su Velika Britanija, Francuska i delovi Španije su povezane i deo su metereološkog fenomena koji se naziva omega blokiranje.

„U ovim krajevima, cikloni i anticikloni uvek se kreću u smeru sa zapada ka istoku. Problem nastaje kada se anticiklon ‘zaglavi’ i tad može nastati omega blokiranje“, objašnjava istraživač na Fizičkom fakultetu u Beogradu Milica Tošić za Klima101.

Naime, cikloni i anticikloni su sistemi vrtložnog kretanja vazduha oko ose niskog, odnosno visokog vazdušnog pritiska.

Pored toga što su vrtložni, cikloni i anticikloni su i pokretni. Oni se postepeno premeštaju u atmosferi i tu opet prate određena pravila.

Njihovim kretanjem pre svega upravlja drugi fenomen, koji se u meteorologiji naziva mlazna struja.

Kako je objasnila Tošić, u pitanju je vazdušna struja koji se relativno stabilno i vrlo brzo kreće na velikim visinama (između šest i 12 kilometara), a koji deluje kao „autoput” za ciklone i anticiklone, noseći sa sobom ne samo razlike u pritisku, već i oluje i promene vremena.

„Omega blokiranje bi se možda najbolje moglo opisati kao zakrčenje na ovom autoputu“, rekla je ona.

Kako je objasnila, „zaglavljeni“ anticiklon sprečava kretanje ciklona, koji nose olujno vreme, pa se ogromne količine padavina obrušavaju na jednom mestu.

„Strujanje vazduha u sistemu omega blokiranja je takvo da se u sredini, gde se nalazi anticiklon, dešava dotok tople vazdušne mase sa juga, što pogoduje toplom, suvom i stabilnom vremenu u toj oblasti“, objasnila je Tošić.

Sa druge strane, donji krajevi simbola omega donose nestabilnost, hladnije i vlažnije vreme.

Istakla je da ako smo u području visokog pritiska, čeka nas sunčano i mirno vreme koje može trajati nekoliko dana, ili čak i nedelja.

Međutim, ukoliko se nalazimo u oblasti ciklona, možemo očekivati mnogo kiše i jake vetrove – a oni jednostavno neće nestati tako brzo.

Ukoliko bi ovakva situacija potrajala nekoliko dana ili čak nedelja, područja u oblasti anticiklona mogu doživeti produženi toplotni talas, ili sušu (kao što je bilo u Francuskoj), dok ostala područja pogađaju pljuskovi, niske temperature i intenzivne grmljavinske oluje (kao što se dogodilo u Grčkoj), navodi se u tekstu.

Mediteranski ciklon dobi odlike uragana

Istraživač na Fizičkom fakultetu u Beogradu Milica Tošić piše za Klima101 da omega blokiranje ne donosi uvek ekstremne vremenske uslove, a posebno ne u meri koju je doživela Grčka ovih dana, u kojoj je u pojedinim mestima u toku jednog dana palo više kiše od proseka za čitavu godinu.

Naime, kako je objasnila, dodatnom jačanju ciklona i razvoju ovako jakih oluja u Grčkoj doprinela je i visoka temperatura Sredozemnog mora.

Kao posledica toga, oluja je dobila karakteristike tropskog ciklona, tj. uragana.

„Važno je napomenuti da Sredozemlje nije područje uragana. Naime, uragani su ‘endemske’ pojave u tropskom pojasu Pacifika, Atlantika i Indijskog okena, gde ogromna vodena prostranstva i visoke temperature omogućavaju razvoj posebno jakih i razornih oluja“, navela je ona.

Kako je istaka, ovo nije prvi put da se na Mediteranu razvija oluja nalik uraganu, a u poslednjih par decenija zabeleženo je nekoliko ekstremno razornih, a u meteorologiji se polako odomaćuje neformalni termin medikejn (engl. medicane) odnosno „mediteranski uragan” (Mediterranean Hurricane).

Cene struje u Evropi povećane zbog manjka vetra tokom vikenda