Zašto se odustalo od 300 evra subvencija po hektaru, pitaju banatski ratari

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata smatraju da poljoprivrednicima koji su protestovali nije ispunjen glavni zahtev, subvencija u iznosu od 300 evra po hektaru za biljnu proizvodnju, preneo je Danas.

„Svaki napredak je dobar i svaka mera je dobrodošla ali ovo neće rešiti problem setve, i dalje smo u ozbiljnom problemu“, smatra Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Neko od pregovarača iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije u njihovo ime i bez ikakvih konsultacija sa ostalim udruženjima je stavio van liste zahtev za te subvencije, kažu u ovom udruženju.

„Zašto se u Vladi Srbije pregovaralo ko na tržnici, a izostavilo se pitanje subvencija je neverovatno. Saniranje štete od suše, kao i ekonomsko osnaživanje poljoprivrede pred predstojeću jesenju setvu su prioritet jer uskoro, na ovaj način, neće biti dovoljno hrane ni za izvoz ni za domaće tržište“, kaže Kleut.

Kako objašnjava, subvencije po hektaru sprčavaju katastrofu u poljoprivredi i spasavaju setvu i rod za sledeću godinu.

Kako je ranije više puta pisala Nova ekonomija, reč je o subvencijama o kojima se već godinama govori i koje država nikako da odobri poljoprivrednicima.

To je najvažnija mera sa dugoročnim posledicama, koja može da bude odgovor i na sušu i na poskupljenje veštačkog đubriva, objašnjavaju u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

Kako se podseća, na spisku Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije stoji pet zahteva a među njima i onaj za direktna davanja po hektaru u iznosu od 300 evra i subvencije za đubrivo u minimalnom procentu od 50 bez PDV-a (poreza na dodatu vrednost).

„Subvencionisanje cene đubriva i goriva su dugoročni zahtevi koji mogu da se usvoje u narednom agrarnom budžetu i reše ovaj problem na sistemski način, što bi na duži rok bilo od pomoći. Ministarstvo ako hoće da reši problem tržišne relaksacije, trebalo bi da pažnju usmeri na subvencije po hektaru. Tako bi se oslobodili rizika tržišne cene koja u nekom trenutku može da padne ispod cene proizvodnje“, rekao je za Danas Žarko Galetin.

On je smatra da agrarni budžet mora biti veći i da pažnja mora da se usmeri na dugoročne mere.

Objašnjavajući situaciju u vezi sa robnim rezervama u Srbiji, agrarni analitičar Vojislav Stanković nedavno je rekao za Novu ekonomiju da se za svaki iznos državnih subvencija poljoprivrednicima mora tačno znati i njihova namena.