Zašto su procvetali privatni časovi

Broj roditelja koji su plaćali privatne časove zbog onlajn nastave povećan je za 10 odsto, u odnosu na period pre pandemije, a više od polovine roditelja čija deca se oslanjaju na pomoć privatnih nastavnika kažu da su zbog novih okolnosti rada škola izdvajali još više novca za tu namenu. 

U istraživanju portala Nova ekonomija 63 odsto roditelja je kao razlog za angažovanje privatnih nastavnika navelo to što je nastava u školi deci bila nedovoljno jasna i gradivo se prelazilo ubrzano. Četvrtina je rekla da nastavnici nisu sve predavali, dok je 8,5 odsto plaćalo deci privatne časove jer im je školsko gradivo bilo teško.

Vlasnica jedne novobeogradske privatne škole kaže za naš portal da je obim posla povećan za oko 30 odsto i da se najviše traže časovi matematike i fizike, a da su ovog proleća najpopularnije bile pripreme za kombinovani test za malu maturu. 

Njen utisak je da đake mrzi da sami prelistaju gradivo iz prethodnih razreda i da je roditeljima, iz straha da deca ne upišu lošije srednje škole, lakše da izdvoje po nekoliko stotina evra da bi im nastavnici „sažvakali“ lekcije. 

Nastavnici iz državnih škola pak smatraju da, uz sve mane nastave na daljinu, nije bilo toliko razloga za oslanjanje na pomoć sa strane.

Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, misli da pandemija nije uticala na ekspanziju privatnih časova.

– Ja sam generalno protivnik uzimanja privatnih časova. Možda je nekad malo potrebna pomoć, ali uglavnom bi deca mogla i sama da rade. Obično se poveća broj privatnih časova pred malu maturu i upise na fakultet, ali mislim da to nije povezano sa pandemijom, jer oni koji su i ranije uzimali privatne časove su nastavili s tim, a ko nije, i dalje ne uzima. Pandemija je mnoge druge probleme donela – ističe Ognjanović za portal Nova ekonomija.

Psiholog u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci Dragan Prpa se slaže da problem paralelnog sistema školovanja nije u pandemiji, već u tome što je naš obrazovni sistem pogrešno usmeren na ocene koje su, kako kaže, moneta za upis u srednju školu. 

– Ne bih rekla da su roditelji ti koji primarno insistiraju na boljim ocenama, sistem je takav da je to važno na kraju ukoliko želite da dete po završetku osmog razreda ima izbor. Na kraju sve se svodi na bodove, a za bodove je uspeh u školi važan koliko i rezultat na završnom ispitu. Da bi neko dete na kraju imalo, na primer, 85 bodova, što je prošle godine u mnogim školama u Beogradu bila donja granica za upis, znači da mora da bude odličan učenik u osnovnoj školi i jako dobro uradi testove na maturi. Dodatni pritisak su određene škole i gimnazije koje kao donju granicu imaju preko 90 bodova, a veoma su popularne i tražene. Tu je onda svaka ocena bitna. U celoj priči postoji i nesklad između škola u pogledu kriterijuma, dakle, imamo neujednačenost u samom startu – kaže Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.

Ona dodaje da se potražnja za privatnim časovima pojačala ne samo zbog mature i činjenice da su deca izgubila skoro dve školske godine, već i zbog toga što nisu imala redovnu nastavu u učionicama svaki dan ili svake nedelje. 

V. S.