„Zdravstveni podaci još nisu dovoljno zaštićeni, deo specijalista prebaciti u domove zdravlja“

Jedinstvena elektonska dokumentacija pacijenata biće uvedena tek kada Srbija bude imala „dovoljno zaštićene podatke“, kazala je ministarka zdravlja Danica Grujičić. To je jedna od prepreka za digitalizaciju zdravstvenog sistema koji je preduslov za bolju organizaciju zdravstva.

Ministarka je na konferenciji za medije povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Zadovoljstvo građana i lekara zdravstvenim sistemom“ navela i da bi se na izradi ovog rešenja, pored informatičara, moraju da budu uključeni i lekari.

„Ono što se meni ne dopada kada je u pitanju uvođenje (jedinstvene) elektronske dokumentacije jeste nedovoljna zaštićenost podataka. Vi svi znate da su podaci o zdravstvenom stanju pacijenta najosetljiviji podaci i to mora biti apsolutno zaštićeno“, izjavila je Grujičić.

Uprkos tome, pacijenti ne bi trebalo da brinu za bezbednost podataka koji se već nalaze u pojedinačnim elektronskim zdravstvenim sistemima, pošto su oni dovoljno obezbeđeni, navodi Grujičić.

„Podaci se trenutno nalaze na serverima u bolnicama i kliničkim centrima, a biće svi prebačeni u (Nacionalni) data centar. Svi podaci treba da budu tamo, s tim što moramo da imamo bekap podataka, a logično je da taj bekap bude u Ministarstvu zdravlja (…) Mislim da je data centar pravo mesto, ali tamo mora da bude ogromna memorija. Zdravstvo zahteva ogroman broj podataka“, kaže ministarka.

Ona navodi da trenutno u zdravstvnom sistemu ima previše papirologije.

„Naročito kod mojih kolega u domovima zdravlja, gde paralelno moraju da rade i na kompjuteru i da upisuju karton. Ja se nadam da će se novim Zakonom o zdravtsvenoj dokumetaciji to definitvno izgubiti“, navela je Grujičić.

Lekari gube vreme i prijavljujući bolesti Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, što je „potpuno nepotrebno“, smatra ministarka zdravlja.

„Svaki informativni sistem mora da automatski prepoznaje određene dijagnoze. Na primer, tumor na mozgu je d33 nekakav, kada još uvek nemamo patohistološki nalaz. Taj podatak, d33, mora da ode u nekakav registar i vi ćete imati registar svih bolesti koje postoje. Kada stigne patohistološki nalaz, pokazaće se da to nije bilo kakav tumor nego da je to u pitanju maligni tumor. Automatski, sistem mora sam to da prepoznaje, a ne da doktor ulazi i unosi te podatke (samostalno)“, dodala je.

Kada se napravi takav sistem postojaće tačni podaci o tome koliko u Srbiji postoji dijabetičara, hipertoničara, srčanih bolesnika…

Prilikom uvođenja svakog novog sistema, mora da postoji obuka zaposlenih, ali je potrebno i da lekari učestvuju u pravljenju sistema, kaže Grujičić.

„Rukovodioci zdravstvenih ustanova moraju da, kako bi lekari dobili maksimum od informatički sistema, aktivno da utiču na izgradnju tog sistema. Ne mogu inženjeri da znaju šta je nama potrebno“, kaže ona.

U daljoj digitalizaciji zdravstva neophodno je da se lekarima opšte prakse i izabranim lekarima omogući momentalni uvid u rezultate pregleda koji vrši specijalista, što sada nije moguće, ističe Grujičić.

„U ovoj fazi, pre bih ovako uradila nego da specijalisti pišu recepte, zato što mislim da ćemo (tako) imati daleko bolju kontrolu nego ako odmah pustimo specijaliste (da izdaju recepte)“, kaže ministarka.

Šta rade lekari za vreme radnog vremena, ako imaju snage da rade i privatno?

Kada je u pitanju preopterećenost lekara poslom, Grujičić ocenjuje da je ona „potpuno neujednačena“, pogotovo u sekundarnim i tercijarnim ustanovama.

„Da li ste ikada videli lekara opšte prakse koji radi i državno i privatno? Niste, zato što pregleda 30 do 60, a za vreme pandemije i između 90 i 120 pacijenata dnevno. On nema snage da radi popodne. Pa se onda ja pitam: Ovi koji imaju snage da rade i ovamo i onamo, šta rade u svoje radno vreme?“

Zbog toga Ministartvo trenutno izrađuje sistem za kvalifikaciju veština lekara i težinu zahvata, putem kojeg će interno ocenjivati lekare.

„Ne postoji laka operacija i laka intervencija. Od svakle intevencije, jednog šava, čovek može da umre. Toga svi moraju da budu svesni. Ali, postoje jednostavno, srednje teške, veoma teške i postoje ekspertske operacije“, kaže Grujičić.

Kriterijum da se neko proglasi za eksperta treba da budu rezultati njegovog rada.

Međutim, trenutno ni na jednom sajtu zdravstvnih ustanova ne mogu da se vidu rezultati rada lekara, kaže ministarka.

„Sada kad počnemo da radimo tu kategorizaciju, u jednoj od struja će biti 50 eksperata. Ne može, može da bude dvoje-troje, eventualno pet do deset odsto (od) kompletnog broja hirurga, internista…“

Zbog aktuelne situacije, zdravstvenom sektoru je trenutno potrebno mnogo više lekara opšte prakse, odnosno porodičnih lekara, nego specijalista.

Deo specijalista prebaciti u domove zdravlja

Grujičić kaže i da se zalaže da specijalisti koji ne operišu, ali rade u sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama (bolnicama, institutima i kliničkim centrima) treba da pređu u primarnu zaštitu, tj. domove zdravlja.

„Šta će oftamolog koji ne operiše u sekundarnom i tercijarnom sektoru? Može da pregleda (pacijente) i u domu zdravlja, opremu ćemo da nabavimo. Zašto bi pacijent morao da ide na očnu kliniku da bi se pregledao? (…) Imate domove zdralvja koji su daleko od neke bolnice, ali zar nije onda jednostavnije da lekar jednom ili dvaput nedeljno i pregleda pacijente koji nisu hitni?“, smatra ministarka.

Kada je u pitanje upućivanje pacijenta specijaliste specijalisti, umesto vraćanja pacijenta izabranom lekaru, Grujičić kaže specijalisti kada su preopterećeni ne žele da se bave zakazivanjem narednog pregleda pacijentu kod drugog sepcijaliste.

„Specijalisti su preopterećeni i neće to da urade nego pacijenta ponovo šalju kod izabranog lekara. To će narednim pravilnicima biti zabranjeno. Ako ste došli u tercijarnu ustanovu, lekar specijalista, odnosno sestra koja radi sa njim treba da vam zakaže pregled“, navodi Grujičić.

Digitalizacija zdravstva: 80 odsto ugovora Nitesu, Meditu i Telekomu