Zdravstveni radnici angažovani tokom pandemije i dalje čekaju obećano zaposlenje

Zdravstveni radnici koji su bili angažovani tokom pandemije koronavirusa i dalje čekaju na stalno zaposlenje, koje im je bilo garantovano Zaključkom Vlade Srbije potpisanom pre dva meseca.

Vlade je na sednici 31. avgustva donela zaključak kojim je propisano da medicinari koji su na radu u vreme pandemije proveli godinu i po dana, budu primljeni u stalni radni odnos.

Međutim, dve nedelje nakon toga (14. septembra), zaključak je promenjen tako da ista prava dobijaju svi koji su tada bili angažovani – po bilo kom osnovu.

Ovom odlukom se stalni radni odnos nije „obećavao“ samo zdravstvenim radnicima, već i pomoćnim i administrativnim radnicima, vozačima…

Ministarka zdravlja Danica Grujičić nedavno je navela da je stiglo čak 9.500 zahteva za stalni radni odnos, a da će selekcija biti napravljena najkasnije do 1. januara.

Generalni sekretar sindikata zdravstva i socijalne zaštite Sloga Mladen Filipović rekao je, gostujući na N1, da će se potruditi da u narednim danima sindikat „izvrši pritisak na javnost“ kako bi se sprečila „manipulacija radnicima u zdravstvu“ i odugovlačenje utvrđivanja njihovog statusa.

Dodao je da se tom sindikatu prethodnih dana obratilo desetine medicinskih radnika sa informacijom da je u zdravstvene ustanove stiglo obaveštenje, po kom će se u narednom periodu primanje u radni odnos razmatrati samo za medicinske radnike, što nije u skladu sa poslednjom verzijom usvojenog zaključka.

„Bez pomoćnih, administrativnih radnika, vozača, ne bi mogao da funkcioniše zdravstveni sistem, a oni nisu uzeti u obzir. Prioritet nam je da oni ne budu uskraćeni“, rekao je Filipović i dodao da ceo posao mora da se završi u toku novembra.

Infektolog Dragan Delić rekao je da je za sprovođenje odluke Vlade bilo dovoljno mesec dana i da je čekanje do 1. januara predugačko. Dodao je i da su medicinski radnici koji su u tom periodu radili, zaslužili da budu primljeni za stalno jer su tokom korone doveli u pitanje i svoj život i žrtvovali svoje slobodno vreme i zanemarili porodice.

„Lekari i sestre koji su radili u vreme koronavirusa mislim da su naučili celokupnu medicinu, jer je za lečenje potreban i gastroenterolog, i kardiolog, i neurolog, i psihijatar, odnosno sve grane medicine“, rekao je Delić.

Istakao je da kadrovska politika treba da bude planska, promišljena i dugoročna i upozorio da se mora unapred misliti i pripremiti mlade lekare da mogu da zamene kolege koji odlaze u penziju ili inostranstvo.

„Imamo veliki odlazak najkvelitetnijih lekara i specijalista, a nismo ništa uradili na rešavanju te situacije“, kazao je Delić i dodao da lekar specijalista i kad položi specijalistički ispit, još pet godina ne može da bude skroz samostalan.

Na pitanje da li se možda lekari ne zapošljavaju jer nema novca, Delić je upitao zašto država ne bi mogla da izdvoji novac za učiteljicu ili zdravstvenog radnika, ako može da izdvoji po 2.000 evra za pripadnike specijalnih snaga.

“ Znači novca ima, samo je pitanje domaćinskog poslovanja i pravednog raspoređivanja tih sredstava“, rekao je Delić gostujući na N1.

Budžet 2023: Više novca za odbranu i policiju, manje za zdravstvo