Žene u srpskom IT sektoru: Nejednake šanse, isti ciljevi

U Srbiji, žene zaposlene u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) zarađuju oko devet odsto manje od muških kolega. Od honorarnih radnika na onlajn platformama, u Srbiji su 37,6 odsto žene, piše portal HelloWorld.

Kako se navodi, žene su nedovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim mestima – uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.

„Iako su obrazovanije od muškaraca, manje zarađuju. Za razliku od njih, koji uglavnom rade na poslovima razvoja softvera, one su većinom angažovane na administrativnim poslovima i prevođenju“, navodi se u tekstu.

Manjak ženske radne snage

Nacionalna strategija za rodnu ravnoravnost za period 2021. do 2023. koju je usvojila Vlada Srbije pokazuje da se dečaci tokom obrazovanja, više od devojčica, usmeravaju ka STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika).

Negativan odabir u pogledu budućeg izbora zanimanja temelji se na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli poslova na muška i ženska, a ovaj trend prati i kretanja u svetu, piše HelloWorld.

Međutim, kada se sagledaju okolnosti u EU, žene u Srbiji u većoj meri upisuju i završavaju STEM fakultete (studentkinje čine 29 odsto ukupnog broja IKT studenata, nasuprot 17 odsto u EU tokom 2021. godine).

U IKT sektoru dominantno je učešće muškaraca, sa udelom zaposlenih od oko dve trećine. U užoj oblasti informacionih tehnologija oni zauzimaju čak 70 odsto radnih mesta, dok je učešće žena 30 odsto.

„Uzimajući u obzir odnos developera rekla bih da je odnos muškaraca i žena 70 prema 30, kako u mojoj kompaniji tako i u ostalima, a što je znatno bolje u odnosu na period od pre par godina, te 2017. godine bila sam jedina android developerka“, rekla je za portal Anđela Anđelić.

Prema njenim rečima, žene bivaju sve zastupljenije,, ali su i dalje muškarci dominantniji.

„S obzirom da od početka svoje karijere pretežno radim u muškom kolektivu za mene to izgleda kao rad u bilo kom drugom timu. Ipak su najbitniji zdravo radno okruženje i dobra radna atmosfera. Što se procesa odabira kadra tiče, smatram da svi imaju jednake ulazne intervjue, iste ulazne zadatke, bez polne diskriminacije“, navela je Anđelić.

„Sindrom varalice“ i drugi problemi

Izazovi žena u tehnologiji počinju sa nedovoljnom zastupljenošću, pri čemu samo mali deo njih nastavlja tehnološke karijere usled društvenih očekivanja i rodnih predrasuda.

Širenje predrasuda utiče na njihovo samopouzdanje i radni elan. Postaju žrtve sindroma varalice – zaposlena u IT-ju počinje da sumnja u svoja dostignuća, jer oseća strah da će biti izložena podsmehu.

KPGM istraživanje iz prošle godine, pokazalo je da je čak 75 odsto žena na rukovodećim pozicijama u IT sferi, iskusilo ovo na svojoj koži.

Na prethodni izazov nadovezuje se i manjak mentora, koji su uzor i izvor nadahnuća drugima. Manjak žena mentora utiče na slabljenje motivacije kod drugih koleginica kad je postizanje ciljeva u pitanju.

Mentorstvo, u različitim oblicima ključni je faktor u podsticanju profesionalnog rasta. To se posebno odnosi na žene koje rade u tehnološkoj industriji, koje su iskusile velike koristi od dobijanja smernica i saveta kroz ovaj vid izgradnje odnosa.

Balans između posla i porodice

Baš kao i u drugim oblastima industrije, mnoge žene i u IT sferi rastrzane su između porodičnih obaveza i zahtevnih radnih zadataka. Ove okolnosti utiču na to da sve više bivaju žrtve izgaranja ili napuštanja radnog mesta, piše HelloWorld.

Prema izveštaju Girls Who Code, polovina žena zaposlenih u IT-ju napusti ovu industriju do 35. godine.

„Ovo se može objasniti osećanjem usamljenosti u pretežno muškom svetu, zatim, majčinstvom, čestim bolovanjima radi nege deteta i nerazumevanjem poslodavaca u svim sferama industrije uopšte“, navodi se u tekstu.

Poslovni prihodi manji u poljoprivredi i građevini, veći u IKT sektoru