Srbija

15.03.2023. 09:57

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Zimu obeležili toplotni umesto ledenih talasa

Foto: Pixabay

Srbija

15.03.2023. 09:57

U dva grada u Srbiji tokom zime koja je na izmaku, prvi put od kad se obavljaju meteorološka merenja, nije zabeležen nijedan ledeni dan. Zimu su obeležili su toplotni, a ne ledeni talasi.

„Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), zima 2022/2023. godine bila je treća najtoplija u Srbiji, od kad se vrše merenja. Toplije su bile samo zima 2006/2007. godine, kao i ona davna 1950/1951. godine – mada je ona bila za samo gotovo neprimetnih 0,01 °C (stepena Celzijusa) toplija od ovogodišnje“, piše za portal Klima 101, student meteorologije Miloš Milić.

Kako dodaje, zima je bila druga najtoplija u istoriji upravo u najvećim gradovima u Srbiji: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Topla zima oborila je prethodni, prošlogodišnji temperaturni rekord. Podsećamo, meteorološka zima razlikuje se od kalendarske, i traje od 1. decembra do 28. februara.

I u ostatku Evrope je bilo toplo, a prema podacima Copernicus Climate Change Service, ova zima bila je druga najtoplija i u Evropi, a toplija je bila jedino zima 2019/2020. godine.

Mada je ovogodišnja zima, po izveštaju RHMZ, bila najtoplija jedino u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, ona je bila druga najtoplija u čitavom nizu gradova: u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kraljevu, Požegi, Sjenici, Nišu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Vranju i na Paliću.

Sva tri zimska meseca imala su takozvane toplotne talase, kako se u klimatologiji nazivaju periodi sa temperaturom znatno iznad normale. S druge strane, u Srbiji je zabeležen ukupno jedan talas hladnoće tokom čitave zime samo na Kopaoniku, i to samo od 5. do 9. februara.

Decembar i januar su zauzeli druga mesta na listi najtoplijih u Srbiji od kad se vrše merenja. Decembar 2022. godine bio je rekordno topao na 6 lokacija sa zvaničnim merenjima, uključujući tu i Beograd, gde postoje podaci sve do 1888. godine.

U Kragujevcu je sa 22,2°C izmerena najviša decembarska temperatura od kad se vrše merenja u ovom gradu. U Velikom Gradištu sa 17,8°C i na Crnom Vrhu sa 17,3°C izmerene su najviše januarske temperature na ovim lokacijama od kad se vrše merenja.

Klimatske promene dovode i do neprijatnih presedana, koji nam mogu promeniti sliku vremena u Srbiji na koju smo tokom života navikli.

Ovogodišnja zima bila je i prva od kad postoje merenja u kojoj ni u Novom Sadu i Zaječaru nije bio zabeležen nijedan ledeni dan, tj. nijedan dan u kojem je maksimalna dnevna temperatura bila ispod nule. Takav rezultat dobijen je na ukupno 11 lokacija sa zvaničnim merenjima širom zemlje.

Brojni gradovi imali su rekordno mali broj dana sa mrazom, odnosno dana kada je minimalna dnevna temperatura ispod nule: Banatski Karlovac, Beograd, Sombor, Valjevo, Kragujevac, Smederevska Palanka, Požega, Negotin i Palić.

Beograd je imao samo 12 dana sa mrazom ove zime, od čega samo jedan dan tokom čitavog januara (i to -0,1°C), što je rekord za januar od 1888. godine.

Kopaonik je posebno imao rekordnu zimu. Naime, na ovoj planini je tokom januara bio samo jedan dan sa jakim mrazom (kada je minimalna dnevna temperatura ispod -10°C), što je najmanji broj dana za januar od kad se vrše merenja.

Ali nije samo do temperature. Merna stanica na Kopaoniku zabeležila je rekordno mali broj dana sa snežnim pokrivačem ove zime – samo 66.

Mada je snežnih dana bilo manje, na Kopaoniku je takođe probijena i jedna nova barijera kada su u pitanju padavine: prvi put od kad postoje merenja, 20. januara 2023. je u toku jednog zimskog dana bilo više od 50 mm padavina.

Zimu 2022/2023. godine u Srbiji obeležili su, umesto mrazeva, ledenih dana i snežnog pokrivača, fenomeni kao što su toplotni talasi, dnevne temperature preko 20°C, temperaturni i padavinski ekstremi.

Ovako blaga zima nije izuzetak u nizu podataka, već je deo trenda. Sedam od 10 najtoplijih zima u Srbiji došlo je od 2000. godine. Sličan trend se može zapaziti i na narednom grafiku za područje Evrope.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.