Životni standard bolji u statistici

Zvaničnu statistiku u Srbiji demantuje svaki ulaz u trgovine i poređenje sa primanjima. U julu cene pale 0,9 odsto, a za hranu i račune potrebne dve i po prosečne penzije.

Niže cene „na papiru“ od 0,9 odsto na mesečnom nivou većini potrošača u Srbiji ništa ne znače. Čak i sa tim uobičajenim letnjim sezonskim sniženjima povrća i voća, teško se sastavlja kraj s krajem, naročito u porodicama gde samo jedan član radi. I pored julskih pojeftinjenja, cene su sada i zvanično po statistici više u proseku za 8,6 odsto nego pre godinu dana. Život je, međutim, prema prosečnim mesečnim prihodima domaćinstava, znatno skuplji. 

Za plaćanje mesečnih računa i kupovinu hrane prosečan potrošač u Srbiji i dalje izdvaja „brdo“ para. Vrednost potrošačke „korpe“ je dva i po puta veća od prosečne penzije, dok je za njeno pokriće potrebna skoro jedna i po srpska plata. U julu su najviše pojeftinili hrana i bezalkoholna pića za 4,2 odsto. Najveća sniženja zabeležena su na pijaci, a krastavac, boranija, paradajz, paprika, šargarepa, krompir su zbog dostizanja pune sezone niže čak i do 50 odsto. 

Prošlog meseca moglo je da se uštedi i na kupovini obuće i garderobe, u proseku četiri odsto. Ipak, u jeku sezone, aranžmani za letovanja, očekivano, bili su skuplji nego u junu i to za čak 33 odsto. Poskupele su i cigarete, alkoholna pića, pojedini časopisi, knjige, ali i informatička oprema, oprema za sport, baštu, zabavu… 

„Godišnji odmori „diktiraju“ i cene, a pored hronične besparice, prodaja je opala i do 30 odsto, pa se gomilaju i zalihe“ – kažu u trgovinskim lancima. 

“ Stoga se i sami prozvođači i dobavljači uzdržavaju od povećanja cena, bez obzira na to što su pojedini inputi poput goriva, a od ovog meseca i električne struje poskupeli čak za oko 10 odsto.“ 

Stručnjaci ukazuju da je deflacija usred leta „više pravilo nego izuzetak“, a posledica je sezonskog pojeftinjenja hrane. To što je u jednom mesecu bila deflacija, suštinski ne menja sliku naše privrede, a to je da mi imamo visoku inflaciju, čiji su uzroci prevelika potrošnja, koju „proizvodi“ država. 

„Ovaj mesec je u skladu sa očekivanjima koja postoje, ali radi realnije ekonomske „slike“ važno je uvek posmatrati prosečnu godišnju stopu inflacije“ – kaže za „Novosti“ Aleksandar Stevanović, ekonomista. 

„Ove godine, po svemu sudeći, imaćemo inflaciju u granicama koje je projektovala Narodna banka Srbije.“ Inflacija će od oktobra, tvrde u Narodnoj banci Srbije, biti u planiranim okvirima. 

Član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže da podizanje cene električne energije neće ni u kom slučaju promeniti trend pada međugodišnje inflacije. 

„Već narednog meseca očekujemo da ona bude ispod osam odsto, u septembru ispod šest odsto, da bi od oktobra zašla u predviđeni koridor Narodne banke Srbije“ – rekao je Nikolić.