Životno osiguranje i privatna penzija garanti mirne budućnosti

Da li je bolje plaćati životno osiguranje ili privatnu penziju dilema je u kojoj se nalaze mnogi koji se brinu za svoju i i budućnost svoje dece, a pri tome i imaju dovoljno velike prihode da nešto ostave sa strane. Štednja u bankama danas ne donosi nikakve prihode, a mnogo drugih opcija za štednju nema.

Odgovor na ovo pitanje dat je na današnjoj tribini „Životno osiguranje i dobrovoljni penzijski fondovi: sličnost i razlike“, koju je organizovao klub „Sve o osiguranju“ i   gde se raspravljalo o prednostima jednog ili drugog vida ulaganja. 

Tokom tribine nedvosmileno je utvrđeno da je osnovna funkcija životnog osiguranja osiguranje od rizika, a štednja tek sporedna, dok je privatna penzija pre svega namenjena štednji za budućnost. U tom smislu, privatna penzija znači odgovornost prema sebi, a životno osiguranje odgovornost prema porodici.

Predstavnici penzijskih fondova i osiguravajućih kuća ukazali su na to ni jedno ni drugo nije namenjeno bogatim ljudima koji su se već obezbedili na ovaj ili onaj način već ljudima koji žive od mesečne plate.

Jedan proizvod životnog osiguranja, rentno osiguranje moglo bi se porediti sa dobrovoljnim penzijskim osiguranjem. Ono se prilikom isteka ugovornog roka može podići jednokratno ili kao renta u mesečnim ratama. 

Miodrag Kvrgić, generalni direktor Merkur osiguranja je istakao da u Srbiji oko 95 odsto klijenata podiže svoj novac odjednom.

„Za životno osiguranje je karakteristično da se mora unapred odrediti dinamika uplata, kao i rok osiguranja, način plaćanja i visina premije. Neki od ovih elemenata se mogu promeniti u toku trajanja ugovora, ali ne često, ukoliko dođe do promene ekonomskog stanja na primer“, objasnio je Kvrgić.

Goran Jelisavac, direktor filijale Beograd Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (DPF) istakao je važnu razliku između privatnih penzija i životnog osiguranja, a to je fleksibinost programa DPF, pošto svi članovi penzijskih fondova mogu sami da kreiraju dinamiku uplata i mogu menjati iznose.

„Roditelji mogu da uplaćuju i za svoju tek novorođenu decu, do 70. godine se mogu vršiti uplate. Kod penzionih fondova nema nikakavih penala, kao što je to slučaj u životnim osiguranju ukoliko se prestane sa uplaćivanjem. Ako prekinete sa

uplatama, novac i dalje radi za vas i dalje se investira i vi na kraju, kada rešite da koristite dopunsku penziju, dobijate kvalitetnu štednju. Sredstva iz programa dopunskih penzija mogu da se koriste počevši već od 58. godine života“, rekao je Jelisavac.

Prema rečima Dragana Filipovića, direktora za sektor osiguranja lica Viner štediše, kada se radi o životnom osiguranju, prema zakonu, ako se prekine sa plaćanjem premije u prve tri godine društvo nema obavezu vraćanja sredstava osiguraniku.

Ako se sa uplatama prekine nakon tri godine onda se može osigurana suma redukovati na ono što odgovara uplaćenom iznosu i ostati osiguran do kraja ugovora ili tako redukovanu sumu podići jednokratno.

Kod privatnih penzija postoje poreske olakšice posebno za poslodavce. Kako ističe Jelisavac, država je dala podsticaj poslodavcima i ukoliko poslodavac uplaćuje do 5.500 dinara za svoje zaposlene oslobođen je plaćanja svih poreza i doprinosa.

„Postoje poreske olakšice i za pojedince koji sami od svoje zarade putem administrativne zabrane uplaćuju na svoj lični račun dopunsku penziju i oslobođeni su plaćanja poreza na zaradu od 10 odsto“, objasnio je Jelisavac.

U Srbiji je prosek starosti korisnika penzionih fondova između 40 i 50 godina i kako ocenjuju stručnjaci mladi u Srbiji ne razmišljaju o penziji. Kod životnog osiguranja prosečan osiguranik ima 39 godina, a prosečna osigurana suma u Merkur osiguranju je 7.700 evra istakao je Kvrgić.

Važna stavka kod oba oblika ulaganja je prinos koji ostvaruju. Osiguravajuća društva garantuju godišnji prinos od 2,5 odsto, a sve preko toga što društva zarade ulaganjem se isplaćuje klijentima kroz raspodelu tehničke dobiti.

Kod DPF nema garancija, pa se teoretski može i izgubiti, ali prethodne godine (krajem 2006. je osnovan prvi DPF) ukazuju da su DPF ostvarivali daleko veće prinose nego što je to bila inflacija. 

Prema rečima Nataše Marjanović, člana izvršnog odbora Đenerali osiguranja, prinos dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji je poslednjih pet godina iznosio 12 odsto godišnje, što je dobrano premašilo inflaciju koja je iznosila oko pet odsto i promene u kursu koje su bile oko četiri odsto.

„Onaj ko je uplaćivao od 2006. godine maksimalan neoporezivi iznos koji je tada bio 3.000 dinara, a danas je 5.501 dinar i uz to mu je toliko uplaćivao i poslodavac, do sada je uplatio 990.000 dinara, a prinos mu je 560.000 dinara”, rekla je Marjanović. Inače dobrovoljni penzijski fondovi su u Srbiji do sada isplatili oko 55 miliona evra, a oko 250 miliona evra iznosi ukupna trenutna imovina fondova.

Što se tiče ulaganja i životnih osiguranja i DPF ona su prilično sigurna. Dragana Marković iz Grave osiguranja je rekla da ta kuća najviše ulaže u ono što je najsigurnije – državne obveznice oko 97 odsto aktive.

S druge strane prema rečima izvršnog direktora DDOR Garant društva za upravljanje DPF, Aleksandra Šiljegovića i DPF ulažu uglavnom u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje država, ali i municipalne obveznice i hartije NBS.

Inače su osiguravajuće kuće uložile više od 600 miliona evra u državne obveznice.