Lepa kao ikona

Kakve veze ima skupa reklama za Šanel parfeme sa vizantijskom umetnošću? Zato što se danas kampanje oslanjaju i na likovna dela i na ikonografiju. Takođe, savremena reklamna industrija često koristi iste „tehnike“ predstavljanja likova kao vizantijska umetnost: slike „selebritija“ su retuširane, bez mane, slikane pod posebnim svetlom i gledaju nas direktno, rekao je na predavanju studentima na Akademiji umetnosti docent dr Milan Radovanović.

Kako se navodi na sajtu Akademije, Radovanović je izlaganje počeo analizom vizantijske ikonografije, tačnije analizom umetničke tehnike izobražavanja nestvorene božanske svetlosti na ikonama. Fenomen nestvorene božanske svetlosti povezao je sa događajem preobraženja Hristovog u Novom zavetu i analizirao ikone koje prikazuju taj događaj.

U njima je posebnu pažnju obratio na slikanje likova apostola kao i drugih svetitelja: predstavljeni su uvek frontalno, bez mana na licu, obasjani svetlošću koja dolazi „iza“ ili „sa strane“. 

Takođe, likovi svetitelja su na Istoku predstavljeni u tzv. „vizantijskoj perspektivi“ ili „obrnutoj perspektivi“ gde se fokus ikone ne nalazi u nekoj tački iza predstavljenih likova, već tako da se oni približavaju gledaocu, što je i za današnje reklamne kampanje praksa kada je u centru pažnje određeni model.

Predavac je, zatim, vezu vizantijske ikonografije sa savremenom reklamnom industrijom našao preko umetničkog pravca pop-arta, tačnije preko čuvenih fotografija Endija Vorhola. 

Sam Vorhol, inače poreklom Rusin, često je odlazio u grko-katoličku crkvu i posmatrao ikonostas i specifičnosti predstavljanja likova na ikonama što mu je poslužilo kao inspiracija za Merilin Ditrih iz 1962. godine, kao i za druga dela.

Predavanje o uticaju vizantijske umetnosti na razvoj reklamne industrije, održano je u sklopu master studija Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama.