Vesti iz sveta

22.02.2019. 12:37

Beta

Autor: Aleksandar Vučić

Prva izraelska svemirska letelica poletela na Mesec

Vesti iz sveta

22.02.2019. 12:37

Rano jutros u 3.45 sati po izraelskom vremenu (2.45 po srednjeevropskom) počela je nova era za izraelsko istraživanje svemira lansiranjem prve izraelske svemirske letelice na Mesec.

Svemirski brod nazvan Geneza (Berešit), će na Mesec stići, očekuje se, u aprilu.

Brod je izgradila neprofitna grupa Spejs IL (SpaceIL) u saradnji sa Izraelskom aeronautičkom industrijom lansiran je iz Kejp Kanaverala na Floridi na raketi Falkon 9 kompanije Spejs Iks (Space X) Ilona Maska.

Izraelski svemirski brod je najmanji i najjeftiniji koji je ikada poleteo ka Mesecu i zahvaljujući njemu Izrael će se svrstati među super sile, SAD, Rusiju i Kinu, koje su uspešno izvele slične misije, navode izraelski mediji.

Komunikacioni satelit za Indoneziju bio je jedini teret koji je nosila raketa Falkon 9. Ona je obasjala nebo kada je poletela, javlja AP. Očekuje se da Berešit u aprilu sleti na Mesec.

„Mislili smo da je vreme za promenu i želimo da Izrael stigne sve do Meseca“, rekao je Jonatan Vajntrub, koosnivač izraelske neprofitne organizacije.

Svega sat nakon lansiranja Berešit je već slao natrag podatke.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu posmatrao je lansiranje letelice uživo iz izraelskog kontrolnog centra u Jehudu kraj Tel Aiva.

„To je veliki korak za Izrael, ali gigantski korak za izraelsku tehnologiju“, rekao je on.

Svemirska letelica sa četiri noge, jedva veličine mašine za pranje veša, leteće oko zemlje u sve većim krugovima dok je ne zahvati Mesečeva gravitacija i dok ne udje u orbitu oko Meseca udaljenog 370.000 kilometara.

Spustiće se 11 aprila. Misija izraelske svemirske letelice staje 100 miliona dolara.

Sovjetski Savez je prvi poslao letelicu na Mesec 1959. godine. Usledile su SAD 1962, a potom Kina.

Baz Oldrin koji je hodao po Mesecu pozdravio je jutrošnje lansiranje. 

Berešit će meriti magnetsko polje i slati podatke i fotografije.

U vremenskoj kapsuli Berešita je fotografija izraelskog astronauta Ilana Ramona koji je poginuo prilikom lansiranja svemirskog broda Kolumbija 2003. godine, kao i lunarna biblioteka sa 30 miliona strana na disku.

Ramonova udovica Rona podržavala je izraelsku misiju. Ona je preminula od karcinoma u decembru.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.