Gradski i luksuzni automobili najtraženiji u Srbiji (VIDEO)

U Srbiji se u prva tri meseca prodalo 20 odsto više novih putničkih automobila nego u istom periodu prethodne godine. Najviše i najbrže se prodaju gradski i luksuzni automobili, dok su automobili srednje i biznis klase u njihovoj seni. 

Prodato je 25.422 novih putničkih automobila prošle godine, što je 11 odsto više nego 2022. godine – među kojima je 322 novih električnih automobila i oko 6.000 hibridnih.

Još nije dostignut nivo prodaje kakav je bio pre kovid-19 krize, budući da se 2019. godine prodalo oko 26.400 – ali je vidno da se tržište oporavlja sa rastom 10 do 11 odsto.

„Srbija je zemlja polovnih automobila, što jasno pokazuje činjenica da su svega 20 odsto ukupne prodaje činili novi automobili, dok je polovnih bilo 80 odsto, tačnije 131.800 automobila, u 2023. godini„, rekao je Boris Ćorović, generalni sekretar srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova.

On dodaje da je prosečna starost voznog parka oko 17 godina, a vrednost je bila oko 9.980 evra u proseku za prošlu godinu.

„Posle kupovine nekretnine, kupovina automobila je jedna od najvažnijih investicija u životu svakog čoveka i porodice“, ističe Ćorović i savetuje kupce da pre svega razmisle za šta im je potreban automobil i koliki je limit njihovih mogućnosti pri kupovini.

„Kupovini automobila bi trebalo pristupiti racionalno i sa jasnom slikom o tome koja je glavna svrha vozila, kako bi se uskladile želje i mogućnosti„, rekao je on u emisiji Samo da pitam, Nove ekonomije.

Kupovina automobila za gotovinu je porasla u protekle dve godine zbog rasta kamatnih stopa.

Kada je reč o polovnim automobilima, pređeni kilometri su važniji od godišta četvorotočkaša – “što manje vlasnika i kilometara, a po mogućstvu i da je kupljen nov u Srbiji kako bi se proverila njegova servisna istorija”, savetuje Ćorović.

Na standardno pitanje “benzinac ili dizel”, sagovornik Nove ekonomije ističe dizel kao štedljiviji po svojoj konstrukciji motora.

„Ako kupujete auto za neke poslovne potrebe ili privatno prelazite godišnje preko 60.000 kilometara, onda je dizel bolja opcija“, kaže Ćorović i dodaje da se mora imati na umu da je u pojedinim elementima on zahtevniji za održavanje, a i da je sada dizel skuplji.

S druge strane, električni automobili su sada veoma skupi i trenutno nisu dostupni prosečnom građaninu Srbije.

Najjeftiniji nov električni automobil je oko 28.000 evra, nakon odbijanja subvencije države – koja je u vrednosti od 5.000 evra za kupovinu 100 odsto električnog automobila.

Kao jedna od pogodnosti električnih automobila nameće se njihovo održavanje koje je mnogo jednostavnije i jeftinije u odnosu na druge automobile.

„U ovom momentu mi nemamo problem sa obučenošću servisera, već imamo sa infrastrukturom – ekosistemom za električna vozila, budući da imamo nedovoljan broj javnih punjača“, kaže generalni sekretar srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova.

Evropska komisija je pre dve godine donela direktivu kojom se od 2035. godine dozvoljava proizvodnja novih vozila samo ako emituju nultu emisiju CO2.

Bitno je istaći to da vozila koja emituju nultu emisiju CO2 nisu samo električna, već tu ima i drugih, poput onih sa pogonom na vodonik, koja postaju popularnija.

Za kraj, gledajući u budućnost postavlja se pitanje da li će vozači nastaviti da budu i vlasnici vozila koja koriste, budući da se sve više javljaju ideje o šeringu, a tu je i razvoj autonomnih vozila koja otvaraju nove mogućnosti, zaključuje Ćorović.

Celo gostovanje Borisa Ćorovića u našem novom podkastu „Samo da pitam“ pogledajte OVDE.