„Samo da pitam“: Zašto je u Srbiji osiguranje slabo razvijeno? (VIDEO)

Zastupljenost osiguranja je indikator ekonomskog razvoja društva, a sa rastom kupovne moći i ekonomskog statusa građana dolazi i do rasta svesti o potrebi za nekim vidom osiguranja. U Srbiji je kultura osiguranja na niskom nivou, a tek svaki deseti građanin ima neko neobavezno osiguranje, kaže u potkastu Nove ekonomije „Samo da pitam“ Nemanja Beljanski, Head of Technical Department Đenerali osiguranja (Generali).

„Osiguranje ne bi trebalo percipirati kao trošak, već kao ekonomski instrument za stabilizaciju naših finansija – ali svesni smo da u Srbiji to nije opšteprihvaćeno shvatanje. To što tek svaki deseti stanovnik Srbije ima neki vid neobaveznog osiguranja, to je daleko ispod proseka razvijenih zemalja. Prosečna premija osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji je oko 200 evra, dok je u EU oko 2.500 evra“, kaže Beljanski.

Zastupljenost osiguranja je u dobroj meri povezana sa stepenom ekonomskog razvoja određenog društva i države, kaže naš sagovornik i dodaje da kultura osiguranja vidno nedostaje u našem društvu, „a potrebno je reagovati još kod najmlađih uzrasta“.

„Potrebno je da učimo decu da je to nešto što će njima pomoći da upravljaju svojim finansijama i da im pruži određenu stabilnost“ – ističe Beljanski.

Naš sagovornik objašnjava i da smo mi poljoprivredna zemlja u čijoj privredi agrar igra veoma bitnu ulogu, kao i u osiguranju.

„Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom te je kao takva izložena dodatnim rizicima kojim možda ove druge privredne grane i nisu u tom obimu“, smatra Beljanski.

Država je u prethodnih dvadesetak godina prepoznala značaj i dosta pomogla politikom subvencionisanja da se osiguranje razvije.

Sagovornik objašnjava kako „gledajući u prošlost, tada smo imali oko pet procenata useva koji se gaje u Srbiji pod nekim vidom osiguranja – dok smo danas došli do 15 odsto, ali je to i dalje daleko ispod proseka zemalja razvijenog sveta gde to ide od 60, 70, pa i do 90 odsto“.

“Osiguranje je dostupno svim poljoprivrednicima, bez obzira na to gde se oni nalaze i to 24/7”, rekao je Beljanski i dodao da “apsolutno nema nikakve razlike da li je polisa u papirnoj formi sa pečatom i potpisom ili je digitalna polisa koju je poljoprivrednik ugovorio na aplikaciji mobilnog telefona”, izjavio je on u emisiji Nove ekonomije.

Na pitanje publike da li osiguranje možemo posmatrati kao neki vid štednje ili investicije, Beljanski govori kako bi odgovorno ponašanje prema sebi i drugima bilo neki vid “štednje za crne dane”, ali tu postavlja jasnu razliku između štednje kod banaka i štednje u vidu životnog osiguranja.

“Kada kupujete životno osiguranje obezbeđujete svoju porodicu, jer već sutra u slučaju da se desi osigurani slučaj, oni ostaju obezbeđeni”, objašnjava naš sagovornik.

Za kraj, kao poruku poljoprivrednicima i proizvođačima koji imaju usko specijalizovanu proizvodnju, Beljanski naglašava da im je osiguranje neophodno, kako bi imali neku finansijsku stabilnost, budući da su rizici nekad veoma nepredvidivi, a ovo je vid garancije.

Celo gostovanje Nemanje Beljanskog u našem novom podkastu „Samo da pitam“ pogledajte OVDE.