(VIDEO) „Samo da pitam“, kako da građani ulože na berzi?

Finansijska pismenost i minimalno 1.000 do 3.000 evra ili dolara jeste dovoljno za ulazak na berzu, ali od nje ne treba praviti kazino. U Srbiji su nekretnine i zlato i dalje najpopularniji vid ulaganja, izjavio je Nanad Gujaničić, berzanski broker u Momentum Securities, gostujući u potkastu Nove ekonomije „Samo da pitam“.

„Najviše se ulaže u nekretnine, što jasno ukazuje na finansijsku (ne)pismenost, ali i na manjak poznatih alternativa za ulaganje“, kaže Gujaničić.

Međutim, on navodi i činjenicu da su „kod nas nekretnine i tokom najgorih godina imale i dalje svoju vrednost, a uz to su i opipljive – budući da naš čovek voli da vidi da ima stan i rentu svaki mesec.“

Na pomen berze prva asocijaciju su akcije, ali tu su i obveznice – instrumenti sa fiksnim prinosom.

Često se kod nas zanemaruju državne obveznice, ali bitno je istaći da je kupovina upravo tih papira najsigurnija, jer iza nje stoji država.

U poređenju sa štednjom u banci, za čiju sigurnost država garantuje do iznosa od 50.000 evra po depozitu, državne obveznice su 100 odsto „pokrivene“
pošto je dužnik sama država.

„Sada obveznice nose veću zaradu nego štednja u banci, jer je tržište državnih obveznica efikasno – rast kamata u svetu radi obuzdavanja inflacije doveo je do rasta zarade na obveznice, tokom protekle godine“, kaže Gujaničić.

Na pitanje ko su potencijalni investitori na berzi, sagovornik Nove ekonomije ističe mlade, posebno one koji su zaposleni sada u IT sektoru, imaju ušteđevinu, a uz to poseduju i veru u ulaganje – veru da će im se kroz neko vreme vratiti uvećana suma.

Zlato – jedna od najtraženijih investicija danas u svetu, ne zaostaje sa popularnošću ni u Srbiji.

Upitan kada je vreme za kupovinu zlata, Gujaničić kaže da je to „kada je stabilno stanje na tržištu, kada nema kriza, ratova, inflacije – jer tada nije prevelika tražnja za zlatom i cene se kreću u normalnim vrednostima.“

Da bi neko uspešno investirao na berzi, na primer u akcije, ključni su apetit za rizik, diverzifikacija (tj. ulaganje u više različitih akcija) i dugoročno razmišljanje.

Gujaničić napominje da, bar po teoriji, berza „trči“ ispred realne privrede od tri do šest meseci, odnosno da je kretanje na berzi najbolji pokazatelj očekivanja učesnika na tržištu.

Posmatrajući stanje sada, naš sagovornik objašnjava kako berza ima uzlazni trend, ali isto tako da cene variraju gore-dole te da treba biti oprezan.

U poslednjih deset godina najveći investitori su bile tehnološke kompanije koje su uhvatile trend digitalizacije – i sada, akcije tih kompanija beleže uzlazni trend i velika je verovatnoća da će se to nastaviti.

Kao neke od poruka investitorima, Gujaničić je istakao činjenicu da se akcije ne mogu kupiti bez brokera – bilo da je reč o onlajn ili fizički prisutnoj osobi.

Gledajući samo troškove, najjeftiniji jesu onlajn brokeri, budući da kod njih nema nikakvih konsultacija niti drugih usluga, ali tu, kaže on, oprez mora biti na visokom nivou, jer postoji veliki broj prevaranata.

Celo gostovanje Nenada Gujaničića u našem podkastu „Samo da pitam“ pogledajte OVDE.

(VIDEO) „Samo da pitam“, šta izaziva ovoliku glad za nekretninama?