80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

01.07.2017. Miloš Obradović 0
80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja

Odavno u Srbiji nije održana relevantnija ekonomska naučna konferencija, niti je na jednom mestu bilo toliko poznatih i priznatih evropskih, pa i svetskih stručnjaka kao od 15. do 17. juna u Beogradu. Ni tema konferencije "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj”,  koju je organizovao Ekonomski fakultet povodom 80 godina postojanja, nije ništa manje aktuelna i relevantna. Ovo posebno važi za sadašnji trenutak u kome se nalazi srpska ekonomija. Sa aspekta ekonomskog rasta, nakon izgubljene skoro cele decenije od izbijanja krize 2008. godine i dvostruke recesije koju smo od tada imali, postavlja se pitanje kako osigurati dugogodišnji, dakle održiv rast, ali i dovoljno visoke stope privrednog rasta, kako bismo konačno počeli da se približavamo razvijenim ekonomijama. Čak i uz ova dva uslova, problem nije rešen. U eri rastuće nejednakosti unutar zemalja, privredni rast koji bi doneo boljitak samo privilegovanima, može biti jedino izvor socijalnih tenzija, ali ne i blagostanja. 

Na ova i mnoga druga sa ovim povezana pitanja pokušalo je da odgovori više od 180 profesora i ekonomskih stručnjaka iz 16 zemalja, na više od 20 panela tokom tri dana trajanja konferencije. 

Među predavačima su bili neka svetski poznata imena kao što je Branko Milanović, profesor na Univerzitetu u Njujorku, svetski priznati ekspert za globalnu nejednakost i bivši dugogodišnji glavni ekonomista Svetske banke, inače nekadašnji student Ekonomskog fakulteta u Beogradu. O temi rasta populizma u svetu, a posebno u Velikoj Britaniji i SAD govorio je dr Majkl Koks, profesor na  čuvenoj Londonskoj školi ekonomije. O ekonomijama istočnoevropskih zemalja nakon socijalizma govorio je verovatno i najveći autoritet na ovu temu Lešek Balcerovič sa Varšavske škole ekonomije, prvi ministar finansija u Poljskoj nakon što je dignuta gvozdena zavesa sa Istočne Evrope i čovek koji je u delo sproveo naširoko kritikovanu, ali u slučaju Poljske veoma delotvornu šok terapiju o kojoj se i kod nas dosta pričalo, a malo radilo početkom 2000-ih. 

Sa ulogom državnih investicionih fondova kao faktora redistribucije bogatstva u modernom kapitalizmu i u tzv. socijalnim tržišnim ekonomijama prisutne je upoznao dr Đakomo Korneo, profesor na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Osim njih, verovatno svako od značaja u srpskoj ekonomskoj nauci dao je svoje mišljenje na više od 20 tema. Da li su zadatak ispunili na kraju i ne zavisi od njih, već od toga koliko će donosioci odluka, odnosno Vlada, čuti, razumeti  i primeniti ono što se čulo. U tome svakako može pomoći činjenica da je konferenciju otvorio njihov kolega, nekadašnji student ove najstarije visoke ekonomske škole u Srbiji, a sadašnji (ili bar u trenutku pisanja ovog teksta) ministar finansija Dušan Vujović. On je najavio nastavak reformi u zemlji, navodeći da je red na reforme u javnim preduzećima, državnom sektoru i javnoj upravi.

„Čekaju nas teške strukturne reforme u javnim preduzećima, u ostatku državnog sektora koji još uvek ima nerešena pitanja u nekim velikim preduzećima, kao i nastavak reforme javne uprave i celog javnog sektora, a očekuje nas i prevazilaženje onih otpora koje smo davno identifikovali u definisanju sprovođenju reformi", rekao je Vujović, govoreći o tome kako se prilikom pravljenja budžeta nijedan ministar ne trudi da poboljša efikasnost svog ministarstva, već svi traže više novca.

On je ocenio da je fiskalna konsolidacija koja je započeta 2014. godine bazirana na tri tačke, makroekonomskoj stabilnosti, reformi finansijskog sektora i reformi javnog sektora, a pre svega javnih preduzeća.

"Kada sredimo javna preduzeća, fiskalna strana biće održiva”, poručio je Vujović. A kako izgledaju srpske reforme u ovom trenutku, Vujović je slikovito opisao poređenjem sa automobilom na snegu.

„Srbija se nalazi u jednom automobilu koji se kreće uzbrdo po dosta klizavom terenu i ako stane ponovo će se vratiti nazad i moraće sve iz početka" rekao je on.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije