Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

01.03.2017. Vesna Vujić 0
Medijsko tržište Srbije Medijsko tržište Srbije

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkane emisije ili u nekom lošem političkom kontekstu. Ekonomska kriza je donela pročišćenje, pa su ljudi koji ulažu novac u medije kroz advertajzing počeli da razmišljaju kakav je kvalitet medija gde će se pojaviti njihov proizvod

Kada je 2008. godine crvena lampica upozorila na krizu tržišta, vlasnici medija su među prvima shvatili da je vrag odneo šalu. Brzopotezno su se okrenuli svim načinima za smanjenje troškova, od otpuštanja novinara,  do stavljanja katanca na vrata. Međutim, u Srbiji se desio paradoks! Od te prelomne godine,  broj medija je uvećan za nekoliko stotina, pa je broj od  hiljadu danas dostigao oko hiljadu i pet stotina glasila, doduše većina je na internetu. Problem je što je u međuvremenu drastično smanjena količina novca na medijskom tržištu koja se troši na reklame. Sa nekih 300 miliona evra pre krize, sada  je  zvanično u opticaju oko 162 miliona evra.

Za prevelik broj medija, taj novac nije dovoljan za pravljenje kvalitetnog sadržaja, pa nije čudno što je tabloidni senzacionalizam preplavio  štampu, a rijaliti i turske serije ekrane najgledanijih televizija. Na drugoj strani, moglo bi se reći da politička obojenost većine medija nije izneneđenje, jer su država i javna preduzeća preko raznih kampanja i sponzorstava postali platežno snažniji poslovni partneri. Iako je, prema istraživanju Saveta za borbu protiv korupcije, nemoguće ući i razotkriti tokove tog novca, procenjuje se da je reč o 220 miliona evra godišnje.

U trci za tiražom i visokom gledanošću, senzacionalizam je postao glavna odrednica domaćih medija. Stalna potreba za komercijalizacijom, u stvari jede same medije. Prodajući zabavu, gube auditorijum, a onda više neće imati šta da prodaju. Jedino što se kupuje na tržištu je auditorijum, broj čitalaca i gledalaca. Ako se on smanjuje, nemaš više šta da im prodaš, a smanjuje se jer se više ništa novo ne nudi, upozoravaju analitičari medijskog biznisa.

U Srbiji ima više od  četiri  miliona čitalaca dnevnih novina. Ali za većinu, preko 80 posto, može se reći da su nezadovoljni sadržajem koji dobijaju. Slično važi i za televiziju, šest miliona i devet stotina hiljada ljudi gleda, a nisu preterano zadovoljni onim što mogu da vide i čuju. Istraživanja pokazuju da je sve isto, sve vrlo liči, bar kad je reč o informativnom sadržaju, zabava je, takođe, manje-više slična. Dejan Radosavljević, direktor medijskih istraživanja IPSOS Stratedžik marketinga, kaže da auditorijum sve više okreće leđa rijalitiju i svakodnevnim jednoličnim sadržajima.

"Već nekoliko godina uočavamo da se u ukupnom medijskom auditorijumu učešće nacionalnih emitera smanjuje. Kablovski kanali su ponudili nešto što je malo kvalitetnije, što je malo drugačije, nešto što ima svoju edukativnu notu, što ima i neku drugu dimenziju. Tako da fenomen ‘24 kičen’ deluje kao čista zabava. Ali nije, to je drugi kvalitet produkcije, to je druga vrsta pristupa temi. I tu se vidi da narod ume da bira, da traži nešto više i nešto bolje. Malo je  zamena teza kada se kaže – narod to hoće. Narod dobije, servira mu se, pa gleda to što ima. Kada imate 60-70 kanala, ne izgleda to baš tako jednostavno. Prepoznajemo drugačije potrebe i više zahteve”, ističe Radosavljević.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije