Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

01.03.2017. Branislav Krivokapić 0
Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i radno sposobnih. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), takav trend traje od početka svetske ekonomske krize 2008, a 2014. je iz zemlje otišlo rekordnih 58.000 ljudi

Dok priliv deviza od rođaka iz inostranstva raste, što je posledica povećanog odliva visokoobrazovanih mladih ljudi, u direktnim investicijama dijaspora gotovo da i ne učestvuje.
Može li dijaspora da učini više za oporavak matice koja već decenijama srlja iz jedne u drugu krizu? Osim stabilno visokog priliva od doznaka koje naši iseljenici šalju rođacima u Srbiji, a koji u proseku iznosi oko 2,7 milijardi evra godišnje, odnosno oko 8,2 odsto BDP, uticaj bogatih Srba iz sveta na ubrzanje ekonomskog razvoja matice gotovo je zanemarljiv. Prema zvaničnim podacima, samo 2007. godine učešće dijaspore u stranim direktnim investicijama prelazilo je 10 odsto, a od početka ovog milenijuma u preduzećima koja su osnovali naši ljudi iz inostranstva zaposlilo se svega 25.000 ljudi. Izuzetno malo, ako se zna da u svetu živi gotovo jednak broj Srba kao u Srbiji – 3,5 do četiri miliona u dijaspori širom sveta i blizu dva miliona u zemljama regiona.

Godinama, pa i decenijama unazad govori se o uključivanju dijaspore u razvoj Srbije. U međuvremenu dijaspora je poslednjih godina brojčano ojačana novim odlivom pre svega visokoobrazovanih mladih ljudi.

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i radno sposobnih. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) takav trend traje od početka svetske ekonomske krize 2008, a 2014. je iz zemlje otišlo rekordnih 58.000 ljudi. Među 50 zemalja sa najbrojnijom emigracijom, Srbija je na 37. mestu, a prema tabeli Svetskog ekonomskog foruma po sposobnosti da zadržimo obrazovane kadrove, na neslavnom 140. mestu.

Prema istraživanju Galjine Ognjanov sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, priliv doznaka iz inostranstva će rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Procena je da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu. U skladu s tim je i projekcija Ministarstva finansija da se u periodu 2016-2018. očekuje stabilan priliv doznaka od oko 9-10 odsto BDP.

Druga strana priče


Ali doznake su samo jedna strana priče. Dakako, veoma bitna, jer nam priliv deviza iz inostranstva omogućava da u proseku za petinu trošimo više nego što stvarno zarađujemo. Tako je još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je SFRJ zadesio prvi talas odlazaka na privremeni rad u inostranstvo. Tada su, međutim, u inostranstvo odlazili mahom nekvalifikovani radnici, čak 80 odsto, oko 18 odsto je bilo KV i VKV radnika, a svega 0,2 odsto su bili ljudi sa završenim fakultetom. U talasu emigriranja početkom 90-ih taj se trend promenio, pa je ovoga puta zemlju napustio veliki broj visokoobrazovanih. U periodu 1979-1994. emigriralo je 1.600 naučnika ili deset odsto ukupnog broja, a samo iz Instituta „Mihajlo Pupin" otišlo je njih 116. Procenjuje se da trenutno u svetu živi više od 300.000 visokoobrazovanih Srba, više od 5.000 doktora nauka, oko15.000 lekara. Iako se desetak odsto njih nalazi na vrhunskim pozicijama, pretežno u ekonomski i tehnološki najrazvijenijim zemljama (SAD, Kanada, Australija, Zapadna Evropa), aktiviranje dijaspore na poslovima direktnog investiranja u privredu domovine daleko je od očekivanog.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije