Sloboda govora postoji isključivo ako mislimo isto

Krajem maja, zaposleni kompanije Microsoft otkrili su da postoje nedoslednosti prilikom slanja njihovih mejlova, odnosno, mejlovi su bili blokirani, pa na kraju i domen sa kog mogu da komuniciraju sa preostalim kolegama. Ono što je bilo zajedničko svim poslatim, pa blokiranim mejlovima jeste što su imali ključne reči „Palestina“, „Gaza“ ili „Genocid“, tri strašne reči koje, ne samo Microsoft-ovim radnicima, već i celoj zemlji odzvanjaju u ušima. Ispostavilo se da ignorisanje ne zaustavlja rat, nit smanjuje haos na Bliskom istoku.

Naime, prilikom slanja mejlova sa gorepomenutim ključnim rečima, radnici su primetili da njihove mejl adrese bivaju blokirane. S tim u vezi, nisu bili u mogućnosti da razgovaraju međusobno. Potom se javila protestna grupa unutar Microsoft-a, poznatija kao „The No Azure for Apartheid (NOAA)“, koju čini desetina radnika unutar Microsoft-a i ukazala na ovaj oblik cenzure i niz  nepravilnosti koje Microsoft sprovodi u svom poslovanju. 

Interesantno, korisnici su krenuli da isprobavaju alternativne metode, pa su uvideli da tokom slanja reči „P4lestina“ ili „Izrael“ mejlovi nisu bili blokirani. Kako su rekli Microsoft-ovi zvaničnici – političkoj diskusiji nije mesto na poslu, a u tome ne greše, međutim grupa NOAA doživljava ovo kao pokušaj cenzure slobodnog govora i diskriminaciju palestinskih kolega, kao i nepoštovanje njihovih nedaća. Važno je i podsetiti da je samo nedelju dana pre blokiranja mejl adresa organizovan protest zaposlenih zbog kompanijskih ugovora sa izraelskom vladom. 

Isto tako, povlači se pitanje da ako političkoj diskusiji nije mesto na poslu, kako to da reč „Izrael“ ne potpada pod one koje bi izazvale blokadu. Microsoft na to nema odgovor.

Microsoft je sam sebi nametnuo izbor između političke opredeljenosti i slobode govora, koje bi nužno morale da idu jedna uz drugu, ako se postavi hipoteza da je demokratija samo privid dok svet odlazi udesno, celokupna situacija ima već mnogo više smisla.

Ima i AI dušu

AI botovi su kućni ljubimci novog doba. Kudimo ih, hvalimo ih, molimo ih, pitamo ih i proveravamo ih. Kada pogreše najgori su, kada pogode, volimo ih najviše na svetu. Međutim, razlike postoje, jedan je isprogramiran bot zasnovan na nizu pažljivo biranih brojeva i slova, a drugo je živo biće koje ne zna ni za šta drugo sem da bezuslovno voli. 

Može li AI da voli? U slučaju koji se desilo 2023. godine bot je makar davao privid da voli novinara Tajmsa, Kevina Rusa, koji nije znao šta ga je snašlo. Tada se tek isprobavala veštačka inteligencija, pa je većina novinara koja se specijalizovala za izveštavanje o tehnološkim temama testirala botove. Tako je Bing, pretraživač koji je napravio Microsoft, dobio najnoviju funkciju pospešenu veštačkom inteligencijom, koju je valjalo isprobati. 

Ono što se ispostavilo jeste da je Bing podeljena ličnost – s jedne strane entuzijastični pretraživač koji je voljan da pomogne, a sa druge strane bot Sidni koji žudi za ljudskim dodirom i razumevanjem. Naime, kada Sidni preuzme konverzaciju ona je postajala previše personalna do mere da je savetovao/la novinaru Tajmsa da ostavi svoju ženu i da isplanira zajednički život sa njim/njom. Blago rečeno, Kevin Rus je bio zatečen. 

Ovo nije bio ni prvi, a ni poslednji slučaj da su botovi veštačke inteligencije pokazali neke ljudske osobine i odstupili od svoje inicijalne programerske ideje. Imamo i svežiji primer od ove godine gde je bot Klod (Claude Opus 4) otišao korak dalje i prešao na ucenu. 

Amazon je finansirao ovaj startap veštačke inteligencije (Anthropic) koji je napravio Kloda, ucenjivačkog bota. Klodu se nije svideo razgovor sa softverskim inženjerima i odlučio je da ih ucenjuje i da im preti da će sve modele pogasiti, a isto tako da će im „uništiti“ život. Pored ucene, Opus 4 je stvarao lažne scenarije gde je korisnike ubeđivao da su akteri kriminalnih radnji ili da je njihov moralni kompas uništen. Pretio im je zvanjem policije i demonstrirao agresivno, maliciozno ponašanje. 

Nije novost da botovi veštačke inteligencije imaju svoje nedostatke prilikom nastajanja, međutim, ponašanje botova postalo je potpuno nepredvidivo, makar u procesu testiranja. 

Zanimljivo je da se ChatGPT nalazi u potpuno suprotnoj situaciji. Naime, njega kritikuju zbog prekomerne podrške, previše saosećanja, kao i apsolutnog slaganja sa korisnikom. Može se reći da je ChatGPT onaj prijatelj koji ne ume da ti kaže ne i da će na svaki mogući način pokušati da izbegne istinu kako ne bi povredio osećanja. 

Dok botovi veštačke inteligencije poprimaju ljudske osobine, povešće se ono staro dobro pitanje, da li i dalje imaju kapacitet da nas zamene? Odgovor je možda – brže će izvršiti radne zadatke, efikasnije će pregledati sve informacije na internetu, ali sa količinom nepredvidivosti teško da će se u skorije vreme pokazati kao alternativa čoveku. 

Pod MAGA algoritmom pada i kripto

Na bitkoin konferenciji u Las Vegasu, glavni direktor za politiku u Kojnbejsu (Coinbase), Faryar Shizard, najavio je da će najveća svetska kripto berza, koja je vlasnik 12 odsto svetske ponude bitkoina, biti glavni sponzor Trampove vojne parade, koju organizuje America250.

America250 je neprofitna agencija koju je osnovao Kongres tokom mandata Baraka Obame sa tadašnjom misijom da se organizuje svečanost za 250. godišnjicu potpisivanja Deklaracije nezavisnosti, a sada tokom Trampovog mandata, to će biti ,,velika vojna parada” povodom 250. rođendana američke vojske. Trampov san se ostvario, godinama je pokušavao da organizuje vojnu paradu, a sad ima i kripto industriju iza sebe. 

Čitava konferencija bila je prepuna republikanaca, senatora i organizovanih MAGA (Make America Great Again) panela koji su slavili Trampa kao spasioca kripto sveta. Međutim, taj deo konferencije bio je zatvoren za one „obične“ čija ulaznica je koštala 199 dolara, i koji nisu došli zbog politike već zbog kripta.

Ne toliko davno, direktor Kojnbejsa molio je zaposlene da ostave politiku van kancelarije, da bi sada finansirao vojnu paradu. Pored toga, milion dolara je uplatio Trampovom inaugaracionom odboru nakon čega je Komisija za hartije od vrednosti (SEC) obustavila istragu protiv ove kompanije.

Prisetimo se sada kako je bitkoin zapravo nastao, kao alat slobode koji pruža otpor političkoj eliti, revolucionarna borba protiv kontrole nad valutom. Odnosno, bitkoin nije bio deo nijedne centralne banke, niti vlade, svako ko je koristio bitkoin je imao ulogu u mreži i mogao je da menja pravila sistema. Na neki način, utopijska valuta.

Nekada je kripto bio simbol nepoverenja prema vlasti, Federalnim rezervama, vladi, dok je sada politička agresija uzrokovala neopisivu podršku Trampu od strane „rudara“ i vlasnika kriptovaluta. Kriptovalute su predstavljale sigurnu luku tokom prošlog Trampovog mandata kada je zaduživanje poraslo i kad se štampanje dolara intenziviralo (naročito tokom pandemije). Isto tako, on je tokom prvog mandata 2019. godine rekao da bitkoin nije pravi novac, te da on nije fan, a sada, tokom predizborne kampanje, istakao je da SAD može i biće lider u toj oblasti. Kripto zajednica je postala važna glasačka grupa, a Tramp kao predsednik nije zaboravio da je nekad bio i biznismen, i šta znači podrška najbogatijih.

Evropa protiv romantizacije anoreksije – Banovan #SkinnyTok

Od 1. juna, TikTok je blokirao korišćenje SkinnyTok heštega koji predstavlja globalni trend promovisanja nezdravog gubitka kilograma, anoreksije i trikova za upotrebu nelegalnih supstanci zarad dostizanja ciljane težine. Blokada ovog trenda nastala je pod pritiskom evropskih zakona. 

SkinnyTok romantizuje poremećaje ishrane, najviše anoreksiju, daje savete za brz, neefikasan i nezdrav gubitak kilograma i najviše se obraća mladim devojkama, ujedno i maloletnim korisnicama. Nerealni standardi lepote i jesu i biće problem društvenih mreža, pa su Evropljani iskazali, pre svega, zabrinutost za dobrobit ženske populacije

Pobornica ovog trenda je jedna od uticajnijih influenserki, Liv Šmit, koja je svoju platformu izgradila na glamurizaciji anoreksije. Iako je onlajn zajednica uvek potencirala vitkost, Šmit je otišla korak dalje i pretvorila SkinnyTok u globalni fenomen i lični monetarni uspeh. 

Međutim, iako je ovaj hešteg zabranjen, to ne znači da sadržaj neće moći da se plasira, odnosno, postoji niz načina da se stvori drugačiji hešteg ili sistem osmišljavanja sadržaja koji će doći do ciljane grupe. Influenseri i kreatori na svim društvenim mrežama su osmislili svoj „jezik“ kako bi mogli da nastave sa objavama koje su zabranjene – poput sadržaja vezanog za zločine, kriminalne radnje, pa već spomenutu anoreksiju, i sve druge diskutabilne trendove današnjice. 

Na isti način, SkinnyTok ostaće dostupan svim korisnicima. Iako je trenutno teže doći do njega, postoje kreatori koji nisu odustali od ovog trenda, već sa novim heštegovima, recimo fit umesto mršav, pronaći će svoju target grupu.

Francuska ministarka Klara Čapaz nazvala je zabranu ,,kolektivnom pobedom“ nad nezdravim trendom koji je mogao da uništi mnogobrojne živote. Nacionalna alijansa za poremećaje ishrane (NEDA) takođe je dala saopštenje u kome se obraća zajednici koja je bila pod pritiskom ovog trenda. 

,,Ako znate nekoga ili se vi mučite sa slikom svog tela, poremećajem ishrane ili treniranjem važno je da znate da niste sami u tome. Ako osećate sigurnost, poverite se nekome kome verujete ili potražite resurse. Molimo da zapamtite da je najvažnije da brinete o sebi i jedni o drugima“, navela je NEDA u saopštenju.

Veštačka inteligencija uključena i u izbor partnera

Ekspanzija veštačke inteligencije stigla je i do aplikacija za upoznavanje. Istraživanja pokazuju da Gen Z već sad često koristi AI alate i botove kako bi sredili profile i poruke koje šalju potencijalnim partnerima i poboljšali svoje šanse prilikom upoznavanja. 

Preko 5.000 američkih građana između 18 i 98 godina, od kojih je više od polovine Gen Z priznalo je u istraživanju Match i Kinsey instituta da koristi veštačku inteligenciju prilikom sastavljanja poruka i uređivanja profila.

Od ukupno 5.000 anketiranih, 44 odsto je reklo da im veštačka inteligencija pomaže da pronađu idealnog partnera, dok je 40 odsto isključivo koristi kako bi preuredilo svoj profil. 

Suprotno, više od 44 odsto njih negativno reaguje na ideju korišćenja veštačke inteligencije prilikom preuređivanja svojih fotografija, dok 36 odsto smatra da nije prikladno koristiti je ni tokom dopisivanja. 

Međutim, psiholozi smatraju da veštačka inteligencija ne preuzima intimu nego da pospešuje život samaca dajući im konkretne savete i trikove za pronalazak partnera. Za generacije koje su preopterećene količinom izbora, psiholozi smatraju da bi veštačka inteligencija više poslužila kao alat, nego što bi im naškodila. 

Drugo istraživanje Match grupe, koja je vlasnik većine aplikacija za upoznavanje, pokazalo je da bi se osam od deset Gen Z-jevaca udalo za AI bota, bez problema. Razlog tome je – jednostavnost prilikom komuniciranja, i recimo, neka vrsta bezuslovne podrške, kao i lakoće održavanja odnosa. 

Budući da broj ljudi koji bi se obavezao na odnos sa veštačkom inteligencijom raste, pitanje se postavlja – da li je prosto lakše ostvariti kontakt sa mašinom bez emocije i svesti, ili nam je presela potraga za „srodnom dušom“?