Priznavanje stranih sertifikata

Skupo, mukotrpno, dugotrajno

01.12.2014. Milan Vučković 0
priznavanje stranih sertifikata priznavanje stranih sertifikata

U Srbiji postoje stotine, verovatno i hiljade kompanija koje se u svom svakodnevnom radu pitaju zašto proces dobijanja sertifikata o usaglašenosti ali i priznavanja stranih atesta za materijale, opremu i proizvode koji se uvoze iz zemalja EU, mora da bude toliko komplikovan, dugačak, birokratizovan i skup? Zašto opet sami saplićemo sopstvenu privredu kroz čitavu džunglu nepotrebnih propisa, iako predstavnici države odlučno negiraju tvrdnje da smo u međuvremenu  postali obična banana država?


Baš o ovim temama bez dlake na jeziku govoreno je na nedavnom okruglom stolu u organizaciji udruženja "Mreže za poslovnu podršku” na temu "Srbija želi u EU, ali ne primenjuje svoje zakone u praksi”. Sam naslov implicira da "neko” ne radi svoj posao ni savesno ni dobro. I to već godinama. Predstavnici misterioznog "nekog”, i pored činjenice  da su ovom skupu prisustvovali izaslanici brojnih renomiranih domaćih i stranih kompanija, Delegacije EU u Srbiji, Delegacije nemačke privrede, Ministarstva trgovine, Ministarstva privrede i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, naravno, nisu došli na ovaj događaj. Zapravo, bilo bi zaista iznenađujuće da jesu. Međutim, s obzirom na to da se čuda, kako i narodna pesma kaže, ne dešavaju svakog dana, prisutnima nije mogao da se obrati predstavnik institucije koja već godinama ili ne želi ili je nesposobna da rešava ove probleme. Taj "neko” odaziva se na konspirativno ime "Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture”.

Predstavnici kompanija-učesnika su na prvom mestu upozorili na visoke troškove pribavljanja sertifikata o usaglašenosti. Pregled prosečnih troškova za prihvatanje EN sertifikata u Srbiji pokazuje da su oni neverovatni, i za pojedine proizvode kreću se i do 7.000 evra: prevod stranog sertifikata kao i dokumenata vezanih za sertifikaciju (prosečni trošak) je od 600 evra. Dodatni troškovi pribavljanja originalne atestne dokumentacije iz zemalja EU, dokumenata instituta, zakona i standarda, umnožavanja dokumentacije itd. (u zavisnosti od zahteva procedura domaćih sertifikacionih institucija) košta od 200 do 700 evra. Zatim, uvoznici moraju da plate i troškove rada komisije koja odobrava njihove zahteve sa preko 2.500 evra. Sam zahtev za predaju novog atesta na nostrifikaciju košta 18 evra. Na kraju, kao šlag na tortu, dolaze troškovi za izdavanje rešenja nakon nostrifikacije u iznosu od 170 evra. Matematika je čudo. Ona nam, na kraju, daje ukupni zbir troškova po samo jednom proizvodu od 2.788 do 3.288 evra.

Na samom okruglom stolu bili su predstavnici renomiranih svetskih kompanija (Knauf, Osram, Rigips, Siniat, Xella…) od kojih neke imaju proizvodnju u Srbiji i po više hiljada proizvoda. Miroslav Laješić iz kompanije Osram naveo je da je ova kompanija, zbog neverovatnih troškova koje im državna administracija svakodnevno nameće, morala da počne sa otpuštanjem dobrih i kvalitetnih ljudi koji su u ovoj firmi imali natprosečne plate. Za svaki proizvod država traži prevode tehničkih karakteristika određenih proizvoda. Laješić je naveo da se radi o nepotrebnim dodatnim troškovima i administraciji. Svaki proizvod Osrama sadrži oko 15 strana opisa. Prevod jedne strane sa nemačkog na srpski jezik iznosi u proseku oko 10 evra. Osram u ovom trenutku ima između dve i četiri hiljade proizvoda. A njihove sijalice i lampe bitan su segment i građevinske industrije. Laješić je naveo da ako u Ministarstvu građevine uzmu samo dva minuta vremena po strani za svaki njihov proizvod (a što je nerealno malo), onda bi dotični morali da angažuju čitavo odeljenje koje za dve godine ne bi moglo da prekontroliše ove proizvode. A gde su ostale firme sa hiljadama svojih proizvoda? Shvatate li sada ovaj problem malo bolje?

Pored nepotrebne administracije i visokih troškova, problem predstavlja i to što se Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti ne poštuje, odnosno njeno sprovođenje je blokirano, a komisija koja je oformljena od strane Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne izdaje rešenja o priznavanju stranih sertifikata od jula prošle godine. Zato nije čudo što se predstavnik jednog Knaufa, društveno odgovorne multinacionalne kompanije koja je uvek pomagala unesrećene u Srbiji - bilo da je reč o zemljotresima ili poplavama -  Goran Stojiljković, prisutnima žalio da je za rešenje priznavanja sertifikata samo jednog svog proizvoda čekao punih 19 meseci.

Zanimljivo je šta se radi "u međuvremenu” dok se čeka na sertifikovanje mnogobrojnih modernih građevinskih materijala, recimo, u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu. Umesto da se ugrađuju kvalitetni materijali, širom Srbije niču tzv. "smrdljive” zgrade ili padaju spušteni plafoni po školama. Nagradno pitanje od milion dolara glasi: kako je to uopšte moguće i ko "kontroliše” ovako nešto? Ili, ko dozvoljava da se ovako nešto uopšte dešava?



Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dr dušan pavlović

Poučni slučaj PKB-a

Jedan (bivši?) političar je pred kraj karijere tvrdio da je dosadio i bogu i ljudima sa pričom o tome kako je Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) recept po kome treba spasiti Srbiju. Slažem se...

01.12.2014. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<priznavanje stranih sertifikata

Skupo, mukotrpno, dugotrajno

U Srbiji postoje stotine, verovatno i hiljade kompanija koje se u svom svakodnevnom radu pitaju zašto proces dobijanja sertifikata o usaglašenosti ali i priznavanja stranih atesta za materijale, op...

01.12.2014. Milan Vučković Detaljnije
<maćehe, iskorak od majke.jpg

U kandžama grubih suglasnika

Ukoliko je partner iskreniji (iako u to niste nikad sigurni), a prethodnica simpatičnija, odnos je opušteniji, iako ne manje složen. S „eksicom" se možete družiti, čak iskreno sprijateljiti, razgov...

01.12.2014. Dragana Nikoletić Detaljnije
<mirko topalski

Počeli bez novca, ne bi ponovo

Kad se najavljuje dolazak velikih internacionalnih IT kompanija, što sigurno lepo zvuči u političkom govoru, uglavnom ne znači da će biti otvaranja novih radnih mesta, već uništavanje postojećih do...

01.12.2014. Detaljnije
<zarko korac

Tamara Nikčević i Žarko Korać

Kada u svega desetak dana dva dječaka pretuku osamdesetogodišnjeg pisca i televizijskog autora Rašu Popova, kada "N.N. lice” napadne dekana beogradskog Fakulteta političkih nauka Iliju Vujačića, ka...

01.12.2014. Tamara Nikčević Detaljnije
<simonceli

Ljudi moraju da nauče da brinu o sebi

San o državi koja se brine za sve od trenutka kada se rodiš do trenutka kada umreš je završen. Zato ljudi treba da shvate da moraju da pomognu sebi kako bi obezbedili životni standard. U tome im po...

01.12.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

„Bela knjiga“ Saveta stranih investitora

Pre dve nedelje Savet stranih investitora je objavio najnoviju Belu knjigu, dvanaestu po redu. Kao i ranijih godina, i ova Bela knjiga registruje stanje po izabranim oblastima, konstatuje uočeni na...

01.12.2014. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<vladimir milovanović, generalni direktor energoprojekta

Nema lakog tržišta ni lakih para

Svi mi koji danas rukovodimo Energoprojektom tu smo od pripravničkog staža i prema Energoprojektu se odnosimo kao prema svojoj firmi, iako smo samo mali akcionari, nismo neki značajniji vlasnici. U...

01.12.2014. Detaljnije
<preduzeća u restrukturiranju

Decenijska hibernacija

Da li će najava Vlade o rešavanju pitanja društvenih preduzeća u restrukturiranju do kraja sledeće godine biti još jedno u nizu datih a neispunjenih obećanja? Već četiri puta je odlagan završetak p...

01.12.2014. Obrad Milošević Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Opasan slučaj bioskopa Zvezda

Nije popularno ovih dana zastupati sledeću tezu, jer rizikujete da se zamerite i prvoj i drugoj i trećoj Srbiji, ali evo: sve što se poslednjih dana događalo oko bioskopa Zvezda pati od ozbiljnog p...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<ma jun, osnivač kompanije alibaba group

Učitelj sa dobrim biznis planom

Nakon što je Alibaba, kompanija koju je osnovao na Njujorškoj berzi, ostvarila rekordnu zaradu od inicijalne javne ponude u vrednosti od 25 milijardi dolara, Ma Jun, poznatiji kao Džek Ma, preko no...

01.12.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<slobodan petrović, generalni direktor danube foods group

Pravna sigurnost se gradi stalno

Za industriju kojoj vi pripadate, koja bi sada bila najbolja vest, a koja bi bila najgora? Obe vesti vezane su za odluku Vlade o premijama za mleko. Nedavno je najavljeno najpre smanjenje premija ...

01.12.2014. Vesna Damjanić Detaljnije
<Šta mmf očekuje od eps-a

Traže se merljive uštede

Predstavnicima MMF je predočeno da EPS neće pasti na teret budžeta Srbije u narednoj godini. Zato je i bitno da se sprovedu najavljene reforme kako EPS ne bi postao teret poput drugih javnih preduz...

01.12.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<finanasi

Još bez „prepakivanja“ skupih kredita

Umesto otplate skupih kredita, milijarda dolara od Emirata završila je u budžetu, bez posebne namene. Tačnije, od tog novca isplaćivani su svi troškovi, a prema tvrdnjama aktuelnog ministra finansi...

01.12.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<komisija za hartije od vrednosti

Zašto je država nezainteresovana

Komisija za hartije od vrednosti bi uskoro mogla da postane još jedan od budžetskih korisnika, ali to Vladu Srbije nimalo ne brine. Ta nezavisna institucija knjiži gubitke i ako se na tržištu kapit...

01.12.2014. Marica Vuković Detaljnije
<majstor opojnih igara

Majstor opojnih igara

Najbolju smernicu za proučavanje pozadine ove naizgled beznačajne, a ipak zapanjujuće Titove navike, dale su sveske sa evidencijom ostvarenja u kojima je uživao. To nije najprecizniji termin za Mar...

01.12.2014. Dragana Nikoletić Detaljnije
<finansije

Loša privreda vuče i banke

Trend rasta loših bankarskih pozajmica je zabrinjavajući do te mere da preti ne samo da ugrozi solventnost bankarskog sektora, nego i da izazove smanjenu ponudu kredita. I procenjuje se da će se ta...

01.12.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<srđan stavrić, student doktorskih studija fizike

Treba ići kod najboljih

Od prvih susreta sa fizikom, u šestom razredu osnovne škole, znao je da je to oblast u kojoj želi da dostigne maksimum. Danas, sa 24 godine, Srđan Stavrić je student doktorskih studija na Fizičkom ...

01.12.2014. Katarina Stevanović Detaljnije