Zoran Drakulić, direktor preduzeća Point Group

Stalno na vlast dolaze novi gladni

01.05.2015. Biljana Stepanović 0
zoran drakulić, direktor preduzeća point group zoran drakulić, direktor preduzeća point group

Zoran Drakulić, za jedne tajkun, šta god to značilo, jer je novac sticao u inostranstvu, za druge jedan od najvisprenijih biznismena ne samo Srbije, nego i bivše Jugoslavije, sigurno je čovek kome se ne može osporiti ni ogromno znanje, ni isto toliko međunarodno poslovno iskustvo. Neki kažu da je „njemu bilo lako" da sa mesta finansijskog direktora tadašnjeg giganta Geneksa započne privatni biznis, a drugi opet smatraju da su takvu šansu imali mnogi, a samo su je najsposobniji iskoristili. Navodno je rekao da „njegova noga neće kročiti u Srbiju dok je Milošević na Dedinju" i obećanje je ispunio. Podržavao je Vojislava Koštunicu i DSS, bio kandidat za gradonačelnika Beograda, ali se na kraju razočarao i napustio politiku. Dok su se na početku krize svi ovdašnji biznismeni nekontrolisano širili i zaduživali, on je deo svog biznisa prodao. Nema dlaku na jeziku i ko je spreman da sasluša, može štošta i da čuje. Prema vlasti je kritičan, ali bi ipak pomogao i to, kaže u trazgovoru za "Novu ekonomiju", volonterski, u interesu države, jer je sve poslove u životu završio. Ali niko ništa ne pita, jer ljudi kad dođu na vlast, odmah sve znaju.



Dosta su protivrečne prognoze o kretanju ekonomske situacije u ovoj, a i u sledećoj godini. Dok MMF prognozira pad BDP-a od 0,5 odsto, premijer smatra da su pogrešili i da nam sledi privredni rast. Kakav je vaš utisak sa stanovišta čoveka iz privrede?

Ne vidim ništa dobro. Sve priče da nam ide dobro na bazi punjenja budžeta u prva tri meseca ne daju realnu sliku u kakvom stanju je privreda. Mislim da je u katastrofalnom stanju i nikada, izuzimajući ono vreme sankcija, nismo imali ovakvu situaciju. Iz onoga što sam čuo, naročito od ministra ekonomije, nisam čuo nijednu meru koja govori u prilog tome da će nam biti bolje. Para nema, a privredu ne možemo da pokrenemo bez para. Moramo nešto da učinimo da pokrenemo mala i srednja preduzeća, koja su i najfleksibilnija, da bismo pokrenuli i ostali deo privrede.  Toga jednostavno danas nema. Sa druge strane, smanjenje plata i penzija će se sigurno odraziti na potrošnju i to je mera koju ja nikad ne bih preduzeo. Pre bih ugasio i Smederevo i Rafineriju Pančevo, nego što bih ovo uradio.  Sukcesivno bih smanjivao administraciju, pod uslovom aktiviranja privrede.

Smanjenje plata i penzija možemo da shvatimo kao gašenje požara, ako nam smanjenje deficita budžeta treba odmah. Zadužili smo se za ove dve i po godine sedam milijardi evra, prodajemo šta se može prodati. Koja je druga mera bila na raspolaganju?
Imamo primer Grčke. Oni su sproveli slično stezanje kaiša, smanjenje plata i penzija, i do čega je to dovelo? Do pada društvenog proizvoda od čak 20 odsto. To će i nama da se desi. Ja mislim da je i premijer već signalizirao da je to bila greška. Samim tim što već najavljuje da će podizati plate i penzije, verovatno ima pokazatelje koji to govore. Plate i penzije su već bile dosta niske. Mi moramo da radimo suprotno, da ih podignemo na viši nivo, da bismo podstakli potrošnju. Nemamo mi tržište za dobar deo svojih proizvoda. Sa jedne strane smo se neobjašnjivo otvorili prema Evropi, čime je domaća privreda sve manje konkurentna, a sa druge smo smanjili domaće tržište za naše proizvođače. I to je loše. Moramo da se okrenemo proizvodnji, da pokrenemo sve što se može pokrenuti, a ima toga.

Na koji način?
Imate danas veliki broj firmi koje bi mogle da rade, ali ne mogu da nose nagomilane dugove iz prošlosti. Kada bi se rešile tih dugova, one bi mogle da rade. Evo, na primer, Sevojno, koje je bilo kod mene u grupi, moglo bi godišnje da napravi profit od 10 miliona evra i da podigne proizvodnju duplo, da bude drugi ili treći najveći izvoznik, ali ne može da nosi 40 miliona duga iz prošlosti. A takvih preduzeća imate koliko hoćete u Srbiji. Dakle, moramo da vidimo šta će da se radi sa tim firmama koje kod banaka imaju loš rejting jer imaju veliki nagomilani dug, ne mogu da se zaduže i imaju visoke kamate. Dakle, država i međunarodne finansijske institucije treba da se dogovore šta da rade sa tim dugovima koji se ne vraćaju bankama. Država mora da bude inicijator i to mora hitno da se uradi. To je ključni problem u ovom trenutku u srpskoj privredi.

Sad treba da počne skeniranje banaka, ali postoje bojazni da je nivo problematičnih kredita znatno premašio 30 odsto...
Jeste, čak imate banaka, i to poznatih, sa 50 odsto problematičnih kredita. To mora da se reši i zbog banaka i zbog firmi. 

Kako se, po vašem mišljenju, dogodilo da od privatizacije bankarskog sektora zaradimo 700-800 miliona evra, a da ove četiri državne banke, na čelu sa Agrobankom, naprave gubitke od milijardu evra?
Svaka partija je imala svog miljenika. Kako neka firma može da se zaduži 400 miliona evra? To ne može normalna banka da da. Kad ja uđem u banku, oni me skeniraju, gledaju istoriju, ja nemam nevraćen kredit u svojoj istoriji. A dođe neki Bogićević i odmah dobije 400 miliona. Kako? Da se ne zavaravamo, i sad imamo nove Bogićeviće.

To i jeste problem, kako sad banke da daju nove kredite kad ni sa ovima koje su dale ne znaju šta da rade?
Moraju tih problematičnih kredita hitno da se reše, nema dalje odlaganja. Drugo rešenje je da onim firmama koje bi mogle uspešno da rade, država pomogne i osigura te kredite kad nema drugih rešenja, inače će sve da stane.

Ali kad god se to u prošlosti radilo, nije se dobro završilo po državu.
Zavisi kako se radi. Treba da dođu profesionalci, da to rade onako kako se radi u svetu, a ne da se naprave nove dubioze. Banke moraju da se nateraju da se oslobode loših kredita. To je Narodna banka davno morala da reši.

Kako?
Pa prvo, mora da natera banke da te problematične kredite prodaju. Vi  ako danas dođete u banku i hoćete da kupite njen kredit uz popust, banku  to košta, što je nonsens. Umesto da stimuliše banke da prodaju loše plasmane, Narodna banka ih destimuliše dodatnim porezima. I onda banke nenaplative kredite vode u knjigama kao naplative. Osim toga, ima mnogo banaka za ovo malo tržište, treba da se ukrupne. Pričamo o svačemu, a ja nisam čuo nikakav plan kako će privreda da krene dalje. Pitao sam ministra privrede na jednom zatvorenom skupu koje su to mere, ko će pokrenuti privredu, ako nema novca predviđenog u budžetu.

Ali svakog dana slušamo o stranim investicijama koje će doći u Srbiju.
Strane investicije mogu da dođu u ovom trenutku u Srbiju samo politički ili uz ogromne subvencije. Bez domaćih privrednika nema pokretanja privrede, niti  stranih investicija. Nikada naša firma na strana tržišta  nije ulazila sama, uvek je tražila dobrog lokalnog patrtnera. To vam je sigurnost za uspešno poslovanje. Tako rade i stranci. Tako rade i fondovi, neće oni da ulažu više od 20 do 30 odsto u neki posao, niti hoće da budu većinski vlasnici. I to je suština. Jednostavno, mi nemamo dobar ambijent. Domaći privrednici su se opekli više puta. Nemački ambasador na jednom ručku kaže – treba srpski privrednici da pokrenu privredu. Ja sam ga onda pitao – koji srpski privrednici? Mi smo ovde na lošem glasu, okarakterisani kao pljačkaši. Dakle, prvo mora da se promeni ambijent. Drugo, mi svi radimo sa umanjenim kapacitetom. Neće više niko da se zaleće. Toliko smo se puta opekli da svako ko je zaradio neki kapital, ovde ili u inostranstvu, bolje mu je da čeka nego da ulazi u novu avanturu, jer to može skupo da ga košta. Umesto da radimo sa 100 posto kapaciteta, da nam je premijer rekao – ti si Drakuliću zadužen za ovaj deo, ti Miškoviću za drugi, ti Beko za treći...


Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<zoran drakulić, direktor preduzeća point group

Stalno na vlast dolaze novi gladni

Zoran Drakulić, za jedne tajkun, šta god to značilo, jer je novac sticao u inostranstvu, za druge jedan od najvisprenijih biznismena ne samo Srbije, nego i bivše Jugoslavije, sigurno je čovek kome ...

26.04.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

Nacionalna strategija nije stranačko pitanje

Često čujemo od političara da građani Srbije treba da istrpe još dve godine stezanja kaiša, pre svega zbog fiskalne konsolidacije, a da će zatim Srbija snažnim koracima da zakorači u prosperitet. ...

26.04.2015. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<gde možete uložiti višak novca

Štednja, akcije, obveznice, nekretnine...

Kamate na štednju pale su na jedan odsto u evrima i više skoro da i ne donose zaradu štedišama. Koje su prednosti, rizici i troškovi ulaganja u državne i opštinske obveznice, berzu i investicione f...

26.04.2015. Miloš Obradović Detaljnije
< aleksandar popović

A sad nešto sasvim drugačije

Aleksandar Popović je redak, ako ne i jedinstven primer da se može godinama opstajati u političkom životu bez afera i skandala, da se može zastupati nacionalna (neki kažu nacionalistička) desničars...

26.04.2015. Biljana Stepanović Detaljnije
<efekti novog zakona o radu

Vulinova alhemija zaposlenosti

Kada se zemlja nalazi u recesiji, nema investicija, a industrijska proizvodnja je u padu, nema tog alhemičara koji bi mogao da smanji nezaposlenost. Upućeni zato pozivaju nadležne da objave nove po...

26.04.2015. Milica Gojković Detaljnije
<spoljna trgovina

Kako stići do tržišta Bavarske

U poslednjih nekoliko godina vrednost robne razmene Srbije sa Slobodnom državom Bavarskom (Freistaat Bayern) povećana je čak četiri puta. Srbija zauzima visoko šesto mesto u istočnoj Evropi kada je...

26.04.2015. Milan Vučković Detaljnije
<piter til, suosnivač kompanije paypal

Anđeo milijarder

Suosnivač kompanije PayPal, poznat i kao "anđeo" investitor kompanije Facebook, Piter Til jedan je od najuspešnijih investitora u oblasti tehnologije. Prema podacima časopisa Forbes, njegovo bogats...

26.04.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Za nerazumne propise ne vredi inspekcija

Petnaestog aprila Skupština Srbije usvojila je Zakon o inspekcijskom nadzoru. Zakon zamenjuje čitav niz od preko 1.000 različitih zakona, uredbi, pravilnika i ostalih podzakonskih propisa koji su r...

26.04.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Šta je urađeno na stabilizaciji budžeta

Mestimično sporadične reforme

Minus budžeta za prva tri meseca bio je 21,44 milijarde dinara. Niži je preko 50 odsto  od iznosa  projektovanog za prvi kvartal. Dok iz Vlade poručuju da je ovo znak trajnog oporavka, da je vreme ...

26.04.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<eps na berzi bez posrednika

Virtuelna trgovina diže profit proizvođača

Elektroprivreda Srbije je prvog dana aprila, posle 24 godine, prodala prve megavat-sate bez posrednika. Naime, privredno društvo EPS Trgovanje, firma ćerka Elektroprivrede Srbije osnovana u Sloveni...

26.04.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<zašto se kasni u realizaciji infrastrukturnih projekta

Još i penale plaćamo kreditorima

Alarmantna je i procena Fiskalnog saveta da bi, ukoliko se zadrži jednak procenat realizacije javnih investicija kao ranije, 2015. mogla da bude godina sa rekordno niskim infrastrukturnim ulaganjim...

26.04.2015. Marica Vuković Detaljnije
<vladimir trkulja, osnivač organizacije see ict

Mlade ne učimo preduzetništvu

SEE ICT je neprofitna organizacija osnovana 2010. godine u Beogradu sa misijom stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj startap zajednice i kulture u Srbiji. Jedni su od retkih koji  pružaju podr...

26.04.2015. Milica Janković Detaljnije
<božo janković, „enterijer janković“ iz novog sada

Neće posao da kuca na prozor

Građevinske firme treba da nađu tržište, a ne da čekaju da tržište dođe kod njih. Jednostavno, čekaju da počne nešto da se radi u Beogradu da bi imali posao. Problem države je to što se neracionaln...

26.04.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<ima li promena na tržištu

Cene pale, potražnja se drži

Cene stanova su pale u poslednjih nekoliko godina u proseku za oko 20 odsto. Iako se često daju ocene da su cene sada realne, tačno je da su niže nego što su bile, ali cene stanova u novogradnji i ...

26.04.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<zašto nbs drži najvišu kamatnu stopu u evropi

Strah od inflacije

Tačno je da je inflacija u Srbiji vrlo niska već više od godinu dana, ali na to su uticali i jednokratni faktori - neuobičajeno nizak rast regulisanih cena u proteklih godinu dana, pad cena primarn...

26.04.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<janko pavlović, elektrotehnički fakultet beograd

Uvek idem težim putem, to je moj izbor

Uspešan predstavnik „nove" generacije, gradi svoju karijeru primenjujući inženjerski način razmišljanja na poslovne izazove, Janko Pavlović je student master studija ETF-a  i stažista u sektoru mar...

26.04.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<profesija: umetnički model

Kad prevaziđeš stid, postaješ slobodan

Modeli su u inostranstvu odlično plaćeni, poverava mi podatak koji je saznala davno od svog oca, slikara amatera. Ovde, istina, nije takva novčana situacija, pa se dobija 110 dinara za sat sedenja,...

26.04.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<religija

Bez nevolje nema bogomolje

Ne spadam u klasične vernike, iako sam imala i takvih epizoda. Dakle, verujem u Isusa Hrista, pravoslavne postulate asketizma, ljubav, dobrotu, skromnost i naporan rad zarad kore hleba, što se prep...

26.04.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<finski majstor stakla

DIZAJN HEROJ – Oiva Toika

Finski dizajner Oiva Toika je višestruko nadaren i multitalentovan čovek i jedno od najvećih imena finskog dizajna stakla. Njegova maštovita, hrabra i neobična umetnost obrade stakla odstupa od un...

26.04.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Problem paralelne stvarnosti

Nemamo više problem paralelne stvarnosti samo u zemlji, nego se on proširuje i na odnose sa svetom: ako MMF u svom izveštaju napiše i objavi na zvaničnom sajtu da Srbiju umesto privrednog rasta ček...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije