Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

01.04.2017. Marica Vuković 0
Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, sada daje u dugogodišnju koncesiju. Takvih ponuda je inače veoma malo, pa se zato i javilo 27 zainteresovanih kompanija

Razumljivo je što Vlada Srbiji traži nove gazde za preduzeća koja prave velike gubitke i uzimaju  novac iz budžeta da bi isplaćivala radnike, ali ima slabe agrumente za pokušaj da Aerodrom „Nikola Tesla" u Beogradu da pod koncesiju na dugi rok. To preduzeća je prirodni monopolista, jedan od najvažnijih strateških objekata Srbije, štetu su mu nanela ali ga nisu upropastila partijska kadriranja i brojne afere. Pravi profit, nije prezaduženo i ima sve uslove da napreduje. I pored toga, na predlog privatizacionog savetnika, francuske konsultanske kuće Lazard, Vlada je pokrenula koncesioni postupak  i oduševljena je što je 27 svetskih kompanija pokazalo interes da se nadmeće za koncesiju, od kojih se 25 kvalifikovalo za prvu fazu u tom postupku.

Predviđeno je da koncesija bude data na period od 25 godina, a budući koncesionar će imati obavezu da finansira aerodrom, razvija ga kroz izgradnju i rekonstrukciju, održava i upravlja njegovom infrastrukturom i obavlja delatnost operatera aerodoma. Ponude zainteresovanih koncesionara treba da stignu u junu, a ceo postupak da se završi do kraja ove ili početkom naredne godine. Pobednik će biti onaj ponuđač koji bude spreman da plati najveću cenu za koncesiju i najviše investira. 

Na tenderu su mogle da učestvuju kompanije koje imaju više od 500 miliona evra kapitala i koje ne upravljaju aerodromima udaljenim do 450 kilometara od Beograda. Među kompanijama koje su prošle pretkvalifikacioni postupak najviše je onih koje imaju iskustvo u avio-saobraćaju i upravljanju vazdušnim lukama, a manji broj njih je iz oblasti građevinarstva i infrastrukture, ali imaju uskustva sa koncesijama. Na tom spisku je po nekoliko francuskih, ruskih i kineskih kompanija, kao i one iz Turske, Švajcarske, Velike Britanije, Poljske, Japana, Južne Koreje.

Očekuje se da će ponude stići od kompanija koje su odavno pokazivale interes za beogradski aerodrom, pre svega od francuskog Vensija koji ima 23 aerodroma u Francuskoj, Portugaliji, Kambodži, zatim od nemačkog Fraporta koji upravlja sa 15 aerodroma u Nemačkoj (Frankfurtski aerodrom, jedna od najvećih u svetu), Turskoj, Senegalu, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Saudijskoj Arabiji i Peruu. U igri je i kineski konzorcijum Čajna nešenel aero tehnolodži i HNA erport grupa koja rukovodi sa čak 16 aerodroma u Kini, kao i Mančester erport grupa koja upravlja sa četiri aerodroma u Velikoj Britaniji na koje godišnje sleti više od 45 miliona putnika. Da će se za beogradski aerodrom nadmetati najavio je i Cirih erport internešenel, najveći aerodrom u Švajcarskoj, ruski Novaport i aerodromi regiona koji su vlasništvu oligarha Romana Trocenka i Viktora Veselberga. 

To što je toliki broj svetskih kompanija dostavio pisma o zainteresovanosti za koncesiju za beogradski aerodrom pokazuje da je on prvoklasna roba, pa je logično pitanje zašto bi se neko odricao takve robe. Zbog tolikog interesovanja svetskih kompanija aerodrom je dobio status „zlatne koke" koju nije teško održavati jer može da „snese" više nego što „pojede". Međutim, objašnjenje resornog ministarstva zašto se ide u konseciju jeste da je aerodrom dostigao svoj maksimum i da se  dalje ne može razvijati i pratiti potrebe avio-prevoznika bez velikih investicija za koje ni to preduzeće ni Vlada Srbije nemaju novac. U Vladi očekuju da koncesija donose prihode državi od 900 miliona evra pa čak do 1,3 milijarde evra, što je mnogo više nego što bi Aerodrom „Nikola Tesla" i u najoptimalnijim uslovima  uspeo da zaradi za budžet i investira u razvoj.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije