Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD „Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim skupovima, ali i govorima nakon pobede i uveo carinu od 15 odsto na uvoz iz Kine i sedam odsto na uvoz iz Meksika, prema procenama Barkliz banke, to bi odmah u narednoj godini uticalo na smanjenje BDP-a SAD za 0,5 odsto

Kada je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka skovan termin Vašingtonski konsenzus, verovatno nikome ne bi palo na pamet da će nekih 25-30 godina kasnije upravo SAD biti odgovorne za započinjanje trgovinskih ratova i vraćanje na protekcionizam. Taj konsenzus je označavao 10 principa koje su MMF, Svetska banka i Ministarstvo finansija SAD preporučivali zemljama u problemima, a bazirali su se na liberalizaciji trgovine i investicija.

Moto novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa je „Kupuj američko i zaposli Amerikance” i u nameri da smanji uvoz i vrati fabrike u Ameriku, zapretio je carinama skoro svim velikim svetskim ekonomijama i najavio revizije trgovinskih sporazuma nazvavši ih štetnim za Ameriku.

Prvog dana u Beloj kući dao je naredbu da se obustave pregovori o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), projektu Baraka Obame o najvećoj zoni slobodne trgovine na svetu. Sa izlaskom SAD iz pregovora postavlja se pitanje smislenosti ovog sporazuma mada je australijski premijer izjavio da će se nastaviti sa pregovorima. S druge strane, Japan, druga najveća ekonomija u ovoj nesuđenoj zoni, stava je da bez SAD nema ni TPP-a.

Odmah zatim Tramp je najavio reviziju NAFTA – Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini koji je uređivao trgovinske odnose između SAD, Kanade i Meksika sa posebnim osvrtom na štetu koju Amerikancima pričinjava uvoz iz Meksika.

Pored toga, u toku predizborne kampanje, ali i nakon inauguracije, Tramp je otposlao pretnje podizanjem carina prema skoro svim velikim ekonomijama. Za početak najavio je uvođenje carine od pet odsto na sav uvoz. Na meti mu je pre svega Kina koju je optužio za manipulaciju kursom kao i za „najveću otimačinu poslova u istoriji”. Zapretio je da će uvesti carinu od 45 odsto na uvoz iz Kine. Potkačio je i druge razvijene ekonomije, odnosno njihove kompanije.

U intervjuu nemačkom „Bildu“ poručio je nemačkim proizvođačima automobila da ako planiraju da otvore fabriku u Meksiku i izvoze u SAD, moraće da plate carinu od 35 odsto. Isto je poručio i Tojoti koja takođe planira otvaranje postrojenja u latinoameričkom susedu SAD.

Njegov cilj je da natera ne samo američke, već i sve druge kompanije koje u zemljama u razvoju koriste jeftinu radnu snagu, poreske rajeve i podsticaje za privlačenje investitora da proizvode robu koju posle izvoze na američko tržište.

Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.