Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bolje da odustane. Država veoma malo daje i ono što dobijemo nije dovoljno ni za jednu petinu troškova
U poslednjoj deceniji preplavljeni smo informacijama o tome kako mladi napuštaju Srbiju, kako ne ostaju na selu jer ne vide perspektivu u svom zavičaju i svojoj državi. Na selima i u manjim sredinama širom sveta preovladava starije stanovništvo. Na osnovu podataka Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2013. godine, prosek godina farmera u svetu je 55, u Evropi tek jedna trećina poljoprivrednika ima ispod 35 godina i taj broj je u stalnom opadanju. U Srbiji mladi poljoprivrednici čine manje od pet odsto, tačnije 4,7 odsto stanovništva koje se bavi agrarom.
Kako bi podstaklo mlade da se opredele za rad i život na selu, ove godine Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs namenjen isključivo poljoprivrednicima ispod 40 godina. Na osnovu informacija koje smo dobili od resornog ministarstva, na ovaj konkurs podneto je preko 750 zahteva, najviše za nabavku mašina, opreme i mehanizacije i primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Najviše se odazvalo vojvođanskih mladih poljoprivrednika, a koliko je njih i dobilo sredstva za ove podsticaje, još uvek nije poznato.
Pre 11 godina postojala je slična mera Ministarstva poljoprivrede kada su stariji dobijali dodatne subvencije ako bi mladim poljoprivrednicima dali zemlju u zakup. Prema najavama Vlade Srbije i Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti, razmišlja se o novoj agrarnoj politici koja bi između ostalog podrazumevala i ustupanje državnog zemljišta od 25 do 50 ha bez naknade mladim bračnim parovima koji se odluče za život i rad na selu.
Međutim, da li su sadašnji napori Vlade i Ministarstva i ovaj konkurs dovoljni, ili bolje rečeno da li se sprovode na pravi način, da bi se podstaklo makar interesovanje mladih za poljoprivredu? Koliko je i da li je tih 4,7 odsto mlađih poljoprivrednika uspelo da pokrene svoju proizvodnju zahvaljujući republičkim podsticajima? Koji su njihovi pravi razlozi za ostanak na selu i ono što je najvažnije, da li zaista dobijamo prave podatke i gledamo li realnu sliku problematike mladih u poljoprivredi?
Postoje brojni razlozi zašto mlade ne privlači bavljenje poljoprivredom i život van gradske rasvete. Među njima u prvom redu je težak i stalni rad, loši putevi i povezanost sa većim mestima, siromašan društveni život, zatim treba pomenuti da mnogi mladi ne smatraju da država i resorno ministarstvo na pravi način podstiču njihov rad i život na selu. Osim toga, neizvesno tržište, nedovoljne informacije kako o samoj proizvodnji, tako i o mogućnostima ostvarivanja bilo kakve pomoći ili podsticaja, ili čak nepostojanje zemlje koja je namenjena i dostupna mlađim poljoprivrednicima, jesu glavne prepreke u pokretanju poljoprivredne proizvodnje. Mladi ne vide perspektivu u poljoprivrednoj proizvodnji jer ne postoji mogućnost ni za usavršavanje i napredovanje u profesiji kao na klasičnom radnom mestu.
Umesto da odgovore na gore postavljena pitanja i kontraargumente tražimo u kancelarijama stručnjaka, profesora ili čak kod starijih poljoprivrednika, za mišljenje smo pitali upravo mlade poljoprivrednike koji su iz ljubavi, radoznalosti ili želje za proširenjem porodičnog biznisa odlučili da se oprobaju u poljoprivredi i neretko osnuju porodicu upravo u svom zavičaju.
Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
