Dragan Filipović, generalni direktor Generali osiguranja Srbija

Imamo kvalitetne i obrazovane mlade ljude

  • Broj 29, april 2016

  • Gordana Bulatović

  • 0

Učešće osiguranja u BDP-u Srbije je ispod  dva odsto, za razliku od zemalja EU gde je učešće i do tri puta veće. Naravno da stepen razvijenosti osiguranja zavisi od stepena razvijenosti zemlje, pa se nadam da će razvojem Srbije i osiguranje rasti. U međuvremenu, svi zajedno treba da radimo na podizanju svesti građana o potrebi osiguranja


Dragan Filipović nalazi se, od januara 2016. godine na čelu Generali osiguranja Srbija. Predsednik je i Odbora direktora Generali Osiguranja Crna Gora. Kako kaže u razgovoru za "Novu ekonomiju” izuzetno je motivisan da nastavi tamo gde je Generali osiguranje Srbija stalo na kraju 2015. godine. I to ne samo u pogledu rezultata, već i kada je u pitanju odnos prema klijentima. A na te uspehe Filipović može biti i sam ponosan, s obzirom na to da je, do kraja prošle godine, bio član Izvršnog komiteta i zamenik generalnog direktora Generali osiguranja Srbija,  direktor prodajne sile neživotnih osiguranja i razvoja proizvoda i jedan od izvršnih direktora Generali Dobrovoljnog penzijskog fonda.  


"To je bila godina koja se završila sa rekordnim rezultatima, kako u pogledu premije, tako i u pogledu profita. Na listi mojih prioriteta se nalazi projekat koji vodi ka uprošćavanju i pojednostavljivanju naših proizvoda, u cilju lakšeg razumevanja od strane klijenata. S tim u vezi već smo krenuli sa određenim proizvodima iz životnog osiguranja, a sada nastavljamo sa proizvodima iz neživotnih osiguranja. Samo lako razumljivi proizvodi mogu doći do naših klijenata na brz i efikasan način” kaže Filipović.


Za poslednjih par godina, Generali je izbio u vrh srpskih osiguravajućih kuća. I u prethodnom periodu, koji je obeležila recesija srpske ekonomije, imali ste zavidne poslovne rezultate. Kako je to bilo moguće ostvariti?

Generali osiguranje već godinama zauzuma lidersku poziciju u značajnom broju različitih vrsta osiguranja. Svake godine  plasiramo inovativne proizvode, po čemu smo i poznati na tržištu. Jedini se u našoj industriji bavimo direktnom komunikacijom sa klijentima, pažljivo slušamo njihovo mišljenje i sugestije, na osnovu kojih unapređujemo poslovne procese. Pored toga, vodimo računa o društveno odgovornom poslovanju, a imamo i svoju Akademiju na kojoj zaposleni svake godine dobiju na stotine hiljada sati obuke. Sve to zajedno dovodi do uspeha koji se manifestuje uvećanjem našeg tržišnog učešća iz godine u godinu.


Za Srbiju je prilično neobično da imate Akademiju za svoje zaposlene. Kada se govori o prednostima Srbije, stalno se govori o visoko stručnom kadru. S druge strane, veliki deo javnosti govori o neophodnosti hitne reforme školstva. Kakva su vaša iskustva? Ima li Srbija kvalitetne i stručne ljude? U kojoj meri je potrebno da zaposlene u Generaliju dodatno obučavate i da li ljudi koji dolaze u Generali da rade,  tu i ostaju ?

Srbija generalno ima visoko stručni kadar. Ne prođe godina, a da se naši studenti ili srednjoškolci ne vrate sa nekog takmičenja bez medalje i priznanja.To pokazuje da imamo kvalitetne i obrazovane mlade ljude. Specifičnost industrije osiguranja zahteva dodatne treninge i obuke, kako bi se kandidat lakše uklopio i ostvario rezultate. Naše iskustvo pokazuje da novozaposleni koji dolaze posle školovanja ili iz drugih privrednih i uslužnih grana, uz dobru edukaciju iz oblasti osiguranja i upustva mogu u potpunosti da zadovolje zahteve naše kompanije. Uspeli smo značajno da smanjimo fluktuaciju u kompaniji, tako da se naši zaposleni duže zadržavaju i  većina ispunjava postavljene ciljeve.


Srpski ste đak, a opet ste u izboru nadležnih u Generali grupi prepoznati kao neko ko će uspešno voditi kompaniju ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori. Verujete li da vaš primer govori o tome da Srbija ima školski sistem koji daje dobar osnov za ambiciozne i darovite ljude da ostvare i međunarodnu karijeru?

Do ove godine sam bio zamenik prethodnog generalnog direktora Andree Simončelija, do njegovog odlaska na poziciju CEO u Generali Poljska. Nezahvalno je pričati o sebi, ali činjenica da mi je Generali Grupa ukazala poverenje, govori dovoljno o tome da lokalni menadžeri imaju mogućnost da budu na čelu velikih multinacionalnih kompanija, kakva je i naša kompanija.Naravno da iza takve odluke moraju da stoje rezultati, ali i sve druge karakteristike koje jedan menadžer na ovakvoj funkciji treba da ima.


A  šta je to što u Srbiji mora da odlikuje dobrog menadžera?  

Generalno gledano, dobre menadžere odlikuje maksimalna posvećenost poslu, kreativnost, upornost, istrajnost,  stvaranje dobrog radnog ambijenta. Dobri menadžeri su pokretači, koji svojim primerom daju smernice za ponašanje drugima,  stvaraju prepoznatljivu poslovnu kulturu, insistiraju na timskom radu, disciplini, razumeju potrebe zaposlenih i klijenata, uvažavaju različita mišljenja i spremni su da donesu konačnu odluku, jer najgora odluka je - nedonešena odluka.  Dobri menadžeri moraju da budu lideri koje će svom snagom i sa uverenjem pratiti zaposleni, jer za uspeh nije dovoljan pojedinac nego kolektiv. Pravi lider nikad ne kaže "napred!" već  "za mnom!”.


Koliko je teško voditi osiguravajuću kuću u zemlji gde nije razvijena tradicija osiguranja? Možete li na svest o potrebi osiguranja imovine i lica uticati preventivno ili se kod nas ljudi sete osiguranja tek kada dožive štetu ili nezgodu?

O ovoj temi se već godinama priča u Srbiji. Nažalost, učešće osiguranja u BDP-u Srbije je ispod  dva odsto, za razliku od zemalja EU gde je učešće i do tri puta veće. Naravno da stepen razvijenosti osiguranja zavisi od stepena razvijenosti zemlje, pa se nadam da će razvojem Srbije i osiguranje rasti. U međuvremenu, svi zajedno treba da radimo na podizanju svesti građana o potrebi osiguranja. Razni su metodi i načini da se to postigne -  od uvođenja obaveznih osiguranja na ograničen vremenski period, nakon čega je očekivan povećan broj osiguranika u odnosu na početno stanje i kada osiguranje postane dobrovoljno,  do stalnih markentiških kampanja i tribina na kojima se diskutuje o važnosti osiguranja. Za nedostatak svesti o potrebi za osiguranjem, najviše krivim nas, predstavnike osiguravajućih kompanija. 




Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara