Rezultati poslovanja bankarskog sektora u 2014.

Ko je profitirao a ko je izgubio

  • Broj 21, jun 2015.

  • Miloš Obradović

  • 0

Nakon gubitka na nivou sektora u 2013. godini, banke su prošle godine ukupno ostvarile dobit od 28 miliona evra, uprkos ogromnom gubitku Srpske banke od 136,5 miliona evra



Nakon gubitka u 2013. godini od 18,7 miliona evra, bankarski sektor Srbije vratio se na staze pozitivnog poslovanja sa dobiti od 3,4 milijarde dinara (28,8 miliona evra). I dok je 2013. viđena konsolidacija među stranim privatnim bankama, prodaja KBC banke Telenoru i portfolija Sosijete ženeralu uz otpise loših kredita, kao i čišćenje bilansa Hipo banke koja se spremala za prodaju, kao i veliki gubitak NLB banke, u prošloj godini su stradale dve banke sa domaćim kapitalom. Narodna banka je oduzela u januaru 2014. godine dozvolu Univerzal banci, dok je državna Srpska banka izbegla tu sudbinu, ali je zato država morala da pokriva ogromne gubitke.

Najveći efekat na ukupan rezultat sektora imala je Srpska banka, koja je zabeležila gubitak od 16 milijardi dinara (136,5 miliona evra). Gubitak obe ove banke koštao je državu, odnosno poreske obveznike, više od 200 miliona evra. Prema izjavi guvernera Jorgovanke Tabaković, Univerzal banka je napravila trošak od 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, a država i javno preduzeće Jugoimport SDPR  su dokapitalizovali, odnosno pokrili gubitak Srpske banke, sa oko 113 miliona evra.

Ako izuzmemo Srpsku banku, onda prošla godina sa stanovišta profita i nije bila toliko loša za banke. Ostalih 28 banaka ostvarilo je dobit pre oporezivanja od 165 miliona evra.

Kao i prethodnih godina, i u 2014. godini najveću dobit pre poreza ostvarila je Banka Inteza sa 6,8 milijardi dinara (58 miliona evra). Za njom su u prvih pet i Unikredit banka sa 5,46 milijardi dinara dobiti (46,6 miliona evra), Rajfajzen banka sa 5,23 milijarde dinara ili 44,5 miliona evra i Komercijalna banka sa 4,78 milijardi dinara (40,8 miliona evra). U prvih pet banaka po dobiti našla se i Prokredit banka sa dve milijarde dinara, odnosno 17 miliona evra. Raslojavanje banaka na uspešne i manje uspešne se i prošle godine nastavilo, jer je prvih pet banaka zaradilo čak 24,27 milijardi dinara, odnosno oko 207 miliona evra.
Za razliku od 2013. kada je čak 14 banaka završilo u minusu, u prošloj godini gubitak je zabeležilo njih 11. Osim već pomenute Srpske banke, na listi gubitnika dominiraju nažalost domaće banke sa državnim kapitalom, kao i banke u vlasništvu grčkog i slovenačkog kapitala.

Posle Srpske banke, najveći gubitak je napravila NLB banka sa 2,1 milijardu dinara gubitka (17,8 miliona evra), što je ipak ogroman napredak u odnosu na 2013. koju je ova banka završila u minusu od čak 9,9 milijardi dinara (87,4 miliona evra). Na trećem mestu na listi gubitaša našla se grčka Eurobanka sa 1,7 milijardi dinara gubitka (14,5 miliona evra). Među pet gubitaša se našla i Dunav banka (odnedavno MTS banka) sa gubitkom od 1,37 milijardi dinara (11,7 miliona evra). Ovu banku, koja se nalazila u većinskom vlasništvu Dunav osiguranja, Telekom Srbija je dokapitalizovao sa 9,5 miliona evra i postao vlasnik sa 57,89 odsto akcija i na ovaj način praktično i ovu banku spasao od gašenja. Na petom mestu gubitaša našla se i Pireus banka sa gubitkom od 1,36 milijardi dinara (11,6 miliona evra). Među bankama koje su zabeležile gubitak u 2014. su i Hipo banka, Jubmes banka, Telenor, Marfin, KBM i Čačanska banka.

Na kraju 2014. godine ukupna aktiva bankarskog sektora je iznosila 24,55 milijardi evra, što je na nivou s kraja 2013. godine (odnosno smanjenje od oko 20 miliona evra). U dinarima je aktiva zabeležila nominalno povećanje za 122,7 milijardi dinara ili za 4,3 odsto. Međutim, u poslednja tri meseca prošle godine, aktiva banaka je smanjena za više od pola milijarde evra.

Prošle godine je započeto sa primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda u sastavljanju finansijskih izveštaja, pa ih je teško uporediti sa prethodnim godinama, ali Miroslav Marinković i profesor Boško Živković, saradnici MAT-a, utvrdili su u svojoj analizi da su banke smanjile kreditiranje privrede i više se okrenule kupovini državnih hartija od vrednosti.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara